Ако буде спора биће и српске противтужбе

Уколико Међународни суд правде у Хагу 18. новембра саопшти да није надлежан за тужбу коју је Хрватска покренула против Србије за наводни геноцид, значиће то и дефинитивно окончање спорова међу бившим југословенским републикама. Ако пак петнаесточлано судско веће којeм председава Британка Розалин Хигинс већином гласова одлучи да је суд УН ипак надлежан за овај спор, пред две државе је дуготрајни процес који би, како кажу правни стручњаци, могао да почне тек за две до три године.

Овакав расплет, како су то најавили заступници Србије пред МСП-ом, довео би и до подизања српске противтужбе за шта се наша страна припрема неколико година.

Хрватска је, да подсетимо, 1999. године суду у Хагу поднела тужбу против тадашње Савезне Републике Југославије за наводни геноцид почињен на њеној територији од 1991. до 1995. године. У њој се тврди да је званични Београд одговоран за „етничко чишћење” хрватских грађана као „облик геноцида”, зато што је директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, пре свега, у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације. У тужби, између осталог, пише и да су током четири године убијене 10.572 особе док је више од седам хиљада било заточено у логорима. Због свега тога, Хрватска тражи да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце, Хрватској врати културна добра и плати ратну штету у износу који би утврдио суд.

У првобитној верзији тужбе, од које је касније одустала, Хрватска је Србију оптуживала и за исељавање српског становништва током акције „Олуја”, иако је, према неким подацима, тада погинуло 2.615 Срба. Као аргумент за овакву оптужбу званични Загреб је навео да је Србија крива за вишеструко кршење Конвенције о геноциду „охрабривањем и подстицањем” крајинских Срба на исељавање у „Олуји”.

Током прелиминарне расправе која је пред судом у Хагу одржана крајем маја ове године, заступници Србије оспоравали су надлежност ове судске инстанце јер у време подношења тужбе 1999. године тадашња СРЈ није била чланица УН нити потписница Конвенције о геноциду, што је предуслов за надлежност Међународног суда правде. СРЈ је, иначе, поново примљена у УН 1. новембра 2000. године, а Конвенцију о геноциду потписала је годину дана касније. Хрватски заступници су, с друге стране, као главни аргумент истицали чињеницу да се овај суд прогласио надлежним 1996. године по тужби коју је Босна и Херцеговина подигла против Србије такође за геноцид.

Оптужена страна била је и Црна Гора, али је Хрватска у мају ове године одустала од тужбе са образложењем да се после одвајања од Србије Црна Гора извинила Хрватима за злочине које су починили Црногорци и ЈНА 1991. године. Осим тога, Црна Гора је, како су објаснили Хрвати, изразила спремност да макар и делимично Хрватској исплати ратну одштету. Треба, међутим, подсетити, да се и председник Србије Борис Тадић, крајем јуна прошле године извинио „свим грађанима Хрватске и свим припадницима хрватског народа које су учинили несрећнима припадници српског народа”.