Формуле пријатељства на часу геометрије

Часови геометрије за памћење, употпуњени формулама пријатељства, ове недеље одржани су у престоничкој Основној школи „Милена Павловић Барили”. Петаци су правили неуобичајене честитке са приказима осне симетрије и порукама другарства, док су ученици шестог разреда записивали поруке солидарности и пријатељства у Декартовом координатном систему. Седмаци су површине кругова испуњавали речима толеранције. Осмаци су правили моделе купе на којима су записивали поруке заједништва. А све у знак поштовања према жртвама масовних убистава која су се почетком злослутног маја прошле године догодила у београдској осмолетки „Владислав Рибникар”, Дубони и Малом Орашју.

То је један од узорних примера како се настава, али и ваннаставне активности у школама широм Србије могу употпунити неговањем културе сећања, подстицањем другарства и доброчинства, филантропским радом, подстицањем развијања емпатије, толеранције, уважавања различитости, промоцијом дијалога и сарадње. И то је био смисао „Недеље сећања и заједништва”, која је ове седмице на позив просветног врха уприличена у школама широм Србије, а према најавама, од идуће школске године биће предвиђена и званичним школским календаром и то на предлог Радне групе за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства у ОШ „Владислав Рибникар”, коју је основала Влада Србије.

– Чим је стигла иницијатива наши наставници су почели да ми шаљу идеје како бисмо могли да оплеменимо ову радну седмицу. У часове математике по редовном програму наставе уметнули су поруке разумевања, емпатије, толеранције, заједништва, поштовања, хуманости. Слично као математичари урадили су и историчари, на пример, с ђацима петог разреда издвојили су латинске цитате о пријатељству и подршци, а с осмацима су разговарали о борцима за слободу и једнакост у 20. веку, Мартину Лутеру Кингу и Нелсону Мандели. На часовима српског ученици су писали писмо најбољем другу, вежбали правопис на текстовима који говоре о другарству, утврђивали зависне реченице помоћу изрека о пријатељству, у оквиру говорне вежбе „Књижевност наш путоказ” разговарали о књижевним делима којима се истичу праве животне вредности. На часовима биологије, рецимо, наставници су ове седмице разговарали с петацима о променама у пубертету, испољавању емоција без стида и страха од осуде, а са осмацима о адолесценцији, бурном одрастању и питањима прихватам ли довољно себе и волим ли себе – дочарава за „Политику” Оливера Корошец, директорка ОШ „Милена Павловић Барили”.

С колегама, каже, дели утисак да све ово оставља траг, да сви негде траже себе у овој трагичној причи, гледају шта је, како и да ли је могло да се уради другачије док свако страхује од неке своје грешке. Колектив ове осмолетке купио је саднице цвећа и дрвећа и засадио их јуче у школском дворишту, а затим, симболично, ђаци и наставници су пустили у небо балоне у знак сећања на жртве.

Ресорно министарство замолило је школске колективе да забележе, па и на званичним школским сајтовима објаве и радној групи пошаљу, примере добре праксе којима се подстиче емпатија, хуманост, солидарност и исказује поштовање према трагично прекинутим животима. Намера је да све ове активности буду део трајне меморијализације, сећања које не треба да се сведе на једну зграду него да заживи у друштву.

Пре него што је то као системска препорука стигло на све школске адресе, неке куће знања, филантропским подвизима склоне, и без јасних оквира и упутстава министарства, размишљале су унапред и у годишњи план рада уврстиле одавање почасти жртвама свирепих мајских злочина. Угледан пример је Спортска гимназија под чијим се кровом одувек негује не само спортски дух и фер плеј, него и тимски рад, солидарност и доброчинство. Подсетимо, драмска секција ове школе у протеклих скоро годину и по дана одиграла је шест позоришних представа у добротворне сврхе, ученици и професори осмислили су и беџеве које су продавали у више од 30 школа у Београду, а сав приход даривали су у хуманитарне сврхе: за лечење школског другара, за децу без родитељског старања, за рањену наставницу историје из ОШ „Владислав Рибникар”...

– У наставној недељи која је претходила пролећном распусту ми смо одали почаст жртвама мајских трагедија, у оквиру наше већ традиционалне школске манифестације хуманитарног карактера „Каћини дани”, посвећене нашој преминулој професорки. Организовали смо хуманитарни турнир у фудбалу и литерарни конкурс, а у завршници манифестације, када су проглашени победници ових школских такмичења, пуштени су бели балони за сву страдалу децу и два црвена, један за нашу Каћу, други за Драгана, школског чувара у „Рибникару” – разјаснила је за „Политику” Иванка Ковачевић, директорка Спортске гимназије.

Литерарни конкурс у знак сећања на жртве

Суштина „Каћиних дана” под кровом Спортске гимназије јесте креирање безбедног и подстицајног школског амбијента, унапређивање етоса у школи и пружање подршке ученицима. Део манифестације која је овога пута обухватила и сећање на жртве масовних убистава маја прошле године, био је и литерарни конкурс на тему „Мислим твоју мисао, смејем се твојим смехом”. Намера је била да ђаци искажу емпатију, солидарност, племенита осећања, како је објаснила Драгана Штрбац, психолог у Спортској гимназији. – Компетенције које код ученика развијамо не могу се круто планирати упутима министарства из корака у корак, из активности у активност, нити се исход може очекивати одмах. Исходи се могу очекивати на нивоу школске године, или вишегодишњег рада – истиче психолошкиња Штрбац и додаје да су и професорке српског биле помало скептичне да ли ће се деца уопште латити да пишу о овој тешкој теми. Резултат је такав да ће свих 11 пристиглих радова бити прочитани на Дан школе, 29. маја, јер не завређују мање пажње од победничког рада, по оцени стручног жирија.