Formule prijateljstva na času geometrije

Časovi geometrije za pamćenje, upotpunjeni formulama prijateljstva, ove nedelje održani su u prestoničkoj Osnovnoj školi „Milena Pavlović Barili”. Petaci su pravili neuobičajene čestitke sa prikazima osne simetrije i porukama drugarstva, dok su učenici šestog razreda zapisivali poruke solidarnosti i prijateljstva u Dekartovom koordinatnom sistemu. Sedmaci su površine krugova ispunjavali rečima tolerancije. Osmaci su pravili modele kupe na kojima su zapisivali poruke zajedništva. A sve u znak poštovanja prema žrtvama masovnih ubistava koja su se početkom zloslutnog maja prošle godine dogodila u beogradskoj osmoletki „Vladislav Ribnikar”, Duboni i Malom Orašju.

To je jedan od uzornih primera kako se nastava, ali i vannastavne aktivnosti u školama širom Srbije mogu upotpuniti negovanjem kulture sećanja, podsticanjem drugarstva i dobročinstva, filantropskim radom, podsticanjem razvijanja empatije, tolerancije, uvažavanja različitosti, promocijom dijaloga i saradnje. I to je bio smisao „Nedelje sećanja i zajedništva”, koja je ove sedmice na poziv prosvetnog vrha upriličena u školama širom Srbije, a prema najavama, od iduće školske godine biće predviđena i zvaničnim školskim kalendarom i to na predlog Radne grupe za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar”, koju je osnovala Vlada Srbije.

– Čim je stigla inicijativa naši nastavnici su počeli da mi šalju ideje kako bismo mogli da oplemenimo ovu radnu sedmicu. U časove matematike po redovnom programu nastave umetnuli su poruke razumevanja, empatije, tolerancije, zajedništva, poštovanja, humanosti. Slično kao matematičari uradili su i istoričari, na primer, s đacima petog razreda izdvojili su latinske citate o prijateljstvu i podršci, a s osmacima su razgovarali o borcima za slobodu i jednakost u 20. veku, Martinu Luteru Kingu i Nelsonu Mandeli. Na časovima srpskog učenici su pisali pismo najboljem drugu, vežbali pravopis na tekstovima koji govore o drugarstvu, utvrđivali zavisne rečenice pomoću izreka o prijateljstvu, u okviru govorne vežbe „Književnost naš putokaz” razgovarali o književnim delima kojima se ističu prave životne vrednosti. Na časovima biologije, recimo, nastavnici su ove sedmice razgovarali s petacima o promenama u pubertetu, ispoljavanju emocija bez stida i straha od osude, a sa osmacima o adolescenciji, burnom odrastanju i pitanjima prihvatam li dovoljno sebe i volim li sebe – dočarava za „Politiku” Olivera Korošec, direktorka OŠ „Milena Pavlović Barili”.

S kolegama, kaže, deli utisak da sve ovo ostavlja trag, da svi negde traže sebe u ovoj tragičnoj priči, gledaju šta je, kako i da li je moglo da se uradi drugačije dok svako strahuje od neke svoje greške. Kolektiv ove osmoletke kupio je sadnice cveća i drveća i zasadio ih juče u školskom dvorištu, a zatim, simbolično, đaci i nastavnici su pustili u nebo balone u znak sećanja na žrtve.

Resorno ministarstvo zamolilo je školske kolektive da zabeleže, pa i na zvaničnim školskim sajtovima objave i radnoj grupi pošalju, primere dobre prakse kojima se podstiče empatija, humanost, solidarnost i iskazuje poštovanje prema tragično prekinutim životima. Namera je da sve ove aktivnosti budu deo trajne memorijalizacije, sećanja koje ne treba da se svede na jednu zgradu nego da zaživi u društvu.

Pre nego što je to kao sistemska preporuka stiglo na sve školske adrese, neke kuće znanja, filantropskim podvizima sklone, i bez jasnih okvira i uputstava ministarstva, razmišljale su unapred i u godišnji plan rada uvrstile odavanje počasti žrtvama svirepih majskih zločina. Ugledan primer je Sportska gimnazija pod čijim se krovom oduvek neguje ne samo sportski duh i fer plej, nego i timski rad, solidarnost i dobročinstvo. Podsetimo, dramska sekcija ove škole u proteklih skoro godinu i po dana odigrala je šest pozorišnih predstava u dobrotvorne svrhe, učenici i profesori osmislili su i bedževe koje su prodavali u više od 30 škola u Beogradu, a sav prihod darivali su u humanitarne svrhe: za lečenje školskog drugara, za decu bez roditeljskog staranja, za ranjenu nastavnicu istorije iz OŠ „Vladislav Ribnikar”...

– U nastavnoj nedelji koja je prethodila prolećnom raspustu mi smo odali počast žrtvama majskih tragedija, u okviru naše već tradicionalne školske manifestacije humanitarnog karaktera „Kaćini dani”, posvećene našoj preminuloj profesorki. Organizovali smo humanitarni turnir u fudbalu i literarni konkurs, a u završnici manifestacije, kada su proglašeni pobednici ovih školskih takmičenja, pušteni su beli baloni za svu stradalu decu i dva crvena, jedan za našu Kaću, drugi za Dragana, školskog čuvara u „Ribnikaru” – razjasnila je za „Politiku” Ivanka Kovačević, direktorka Sportske gimnazije.

Literarni konkurs u znak sećanja na žrtve

Suština „Kaćinih dana” pod krovom Sportske gimnazije jeste kreiranje bezbednog i podsticajnog školskog ambijenta, unapređivanje etosa u školi i pružanje podrške učenicima. Deo manifestacije koja je ovoga puta obuhvatila i sećanje na žrtve masovnih ubistava maja prošle godine, bio je i literarni konkurs na temu „Mislim tvoju misao, smejem se tvojim smehom”. Namera je bila da đaci iskažu empatiju, solidarnost, plemenita osećanja, kako je objasnila Dragana Štrbac, psiholog u Sportskoj gimnaziji. – Kompetencije koje kod učenika razvijamo ne mogu se kruto planirati uputima ministarstva iz koraka u korak, iz aktivnosti u aktivnost, niti se ishod može očekivati odmah. Ishodi se mogu očekivati na nivou školske godine, ili višegodišnjeg rada – ističe psihološkinja Štrbac i dodaje da su i profesorke srpskog bile pomalo skeptične da li će se deca uopšte latiti da pišu o ovoj teškoj temi. Rezultat je takav da će svih 11 pristiglih radova biti pročitani na Dan škole, 29. maja, jer ne zavređuju manje pažnje od pobedničkog rada, po oceni stručnog žirija.