Олакшицама државе до сопственог бизниса

Ова година донела је сјајне вести за све потенцијалне предузетнике у Србији,  јер је Пореска управа још на самом почетку 2024. најавила сијасет олакшица за оне који планирају да покрену сопствени бизнис. Кључни услов за искоришћавање тих погодности је да онај ко планира да постане предузетник нема регистровану делатност у претходних 19 месеци.

Та правила важе од почетка 2024. године, а то значи да ако неко задовољава овај услов, има прилику да као предузетник паушалац ужива у 50 процената смањења основице за плаћање доприноса до краја календарске године у којој отвори фирму. Без обзира на то да ли му је фирма отворена на пример у јануару ове године или августу 2024. године, ова олакшица важиће му до краја 2024, односно до 31. децембра. Након тога, потенцијални предузетник прелази на олакшицу од 20 одсто у следећој години.

Порески стручњаци напомињу да је ово сјајна прилика за све који се први пут упуштају у предузетничке воде. Подсећају да, такође, уз смањење основице за плаћање доприноса, могу да конкуришу за још субвенција ове године. У једној групи су субвенције Националне службе за запошљавање (НСЗ) које се односе на покретање бизниса.

- Годинама уназад НСЗ нуди бесповратне субвенције у износу од 300.000 динара за покретање бизниса. То је добра прилика за све незапослене на бироу рада, који су спремни да прођу кроз формалну обуку за предузетништво. Главни услов је да се ништа не дугује НСЗ-у, и да се делатност не базира на трговини. Ту је и програм „Моја прва плата” који је одлична прилика за фирме које желе да укључе младе таленте у свој тим са финансијском подршком државе – подсећа Душан Роглић, порески саветник из агенција „Роглић”.

На које програме кандидати могу још да рачунају?

– Министарство финансија покренуло је ове године програм бесповратих субвенција за покретање производње и развој иновативних делатности. То је добра прилика за стартапе који теже иновацијама и техолошком развоју – додаје он.

Осим бесповратних субвенција, ту је и могућност добијања кредита од Фонда за развој са минималним каматама. Ту је и програм „Бољи начин” који субвенционира интеграцију ПОС терминала, а уз уговор са банком долази до снижење банкарске провизије за картично плаћање до 50 одсто на првих 10.000 евра – набраја он.

Како субвенције и олакшице могу трансформисати бизнис почетника?

- Ево практичног примера. Замислимо да покрећете фирму за едукацију на Новом Београду. До сада је месечни паушал износи 52.000 динара, без обзира на приход, али је од 2024. године тај износ смањен на 34.000 динара. То значи да је месечна уштеда 18.000 динара. Ова смањења, заједно са субвенцијом НСЗ-а од 300.000 динара, може укупно уштедети око 516.000 динара у првој години. Ако планирате да запослите и младу особу преко програма „Моја прва плата”, знајте да НСЗ субвенционира практиканта са 34.000 динара месечно, а ви не морате обрачунавати допринисе за девет месеци. Ово може донети додатну уштеду од 513.000 динара – објашњава Роглић.  

Да ли вреди конкурисати за све субвенције?

Дефинитивно да, истиче он, и поред тога што је добијање субвенције НСЗ-а од 300.000 динара неизвесно.

- Олакшице од 50 одсто и могућност запослења практиканта су скоро сигурна опција. Тако да треба искористити ове субвенције иако можда неће значити укупну уштеду од 1.029.000 динара у једној календарској години због временских неслагања субвенција, али ће свакако значити финансијску подршку и олакшање почетницима – уверава Душан Роглић.