Ове године биће мање грожђа

Род грожђа у Србији у овој години због временских услова, односно мраза, биће по првим проценама мањи за око 20 одсто.

– Оштећење иде од 20 до 40 процената у зависности од локалитета, мада је хладно време у претходном периоду неким засадима винове лозе нанело штете и до чак 100 одсто, па ће ти виноградари у овој години остати без рода – изјавио је за наш лист Саша Матијашевић, професор на Катедри за виноградарство београдског Пољопривредног факултета. Према његовим речима, највише су страдали виногради у Шумадији.

Како је објаснио, хладна ваздушна маса направила је одређене штете, а оне су зависиле од положаја засада, надморске висине и свакако од дужине трајања тог хладног таласа.

Према ранијим подацима, Србија има око 20.000 хектара под виноградима. Највише су се производиле сорте за производњу црвеног (розе) вина, а најмање за производњу вина с географским пореклом. Много нових произвођача улази и у посао.

Како је за „Политику” потврдио Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара Србије, и ова година је доста невоља нанела винском сектору.

Како каже, поново су мраз и лоше време донели проблеме винарима и опет ће род бити проблематичан. Процењује се да ће род бити мањи и то је лоше за многе винаре, а посебно за оне који имају мање и мале површине под виновом лозом.

– Бојим се само за квалитет вина, тешко га је одржати под оваквим условима где невреме и мраз утиче на цвет лозе, а касније и плод. Хоћу да верујем да ће успети да изнесу бербу и да ће временски услови бити бољи и помоћи да имамо добра и квалитетна вина – рекао је Рајта.

Уколико грожђа буде мање, да ли ће морати да се увози за производњу вина?

– Наши произвођачи увозе грожђе из Северне Македоније, али и они су имали проблема због временских услова, тако да га није било довољно. Прошле године цена је била и више од 200 динара по килограму. Никада раније нисмо имали тако високу цену – напомиње наш саговорник.

Све ово већ је имало утицаја и на глобалну потрошњу која је доведена на најнижи ниво у последње три деценије, објавио је недавно Ројтерс. А уочљиво је и у домаћим радњама где су нека увозна и до сада приступачна вина поскупела и до 50 одсто.

– Да, а посебно се одражава на Европу. Тешко је било замислити да ће Французи раскрчити своје винограде. Према подацима Међународне организације за вино и винову лозу, на глобалном нивоу производња је пала за готово седам одсто у 2023. години – рекао је Стеван Рајта.