Клевета без дознаке

Ниш – Није непознаница да је број радника у новим, али и постојећим фабрикама и предузећима на југу и југоистоку Србије у последњих десетак година значајно порастао. Том тренду допринели су и инострани инвеститори, отварајући погоне у Нишу, Прокупљу, Врању, Алексинцу и другим местима овог дела наше земље. Скок броја запослених позитивно се одразио на животни стандард на читавом поменутом подручју, а и буџети локалних самоуправа остварили су, баш као и држава, веће приходе од наплате пореза и доприноса.

Средином фебруара ове године, међутим, поједини страни послодавци, за које је још раније (пр)оцењено да имају повлашћени положај, пожалили су се медијима, али и највишим представницима власти да велики број њихових запослених одлази на боловања. Тиме се, како су истицали, угрожава процес производње, самим тим и резултати пословања. Јавност се узбуркала, а реаговало је и Министарство здравља, наложивши хитну контролу рада лекара у подручним домовима здравља, здравственим станицама и амбулантама.

Недавно су објављени резултати ванредног стручног надзора у медицинским установама чији су лекари, како се сумњало, олако и много чешће него у другим деловима земље одобравали боловања радницима фабрика у Нишу и околини. Како је наведено у извештају, пропусти су евидентирани у само неколико случајева. Радило се о мањим, административним грешкама приликом вођења документације у протоколима здравствених установа. Ни у једној од више стотина извршених провера није утврђено да је било злоупотреба и лажних боловања.

И док су новинари истраживали ко је лансирао измишљену аферу да радници иностраних предузећа на југу и југоистоку Србије масовно изостају с посла „покривајући” се боловањима, на површину су испливале неке друге, за многе можда и неочекиване истине. На пример, да по званичној међународној статистици наша земља спада међу пет европских држава са најмањим бројем одлазака на боловање. Да радници у Србији имају најдуже радно време и највећи број радих дана. Да они који примају минимални лични доходак, а таквих је према званичним подацима око 250.000, са месечном зарадом не могу да напуне минималну потрошачку корпу. Али да упркос свему реченом не посежу за лажним боловањима, што су, баш као и ова последња, показале све раније спроведене унутрашње контроле рада лекара.