Kleveta bez doznake

Niš – Nije nepoznanica da je broj radnika u novim, ali i postojećim fabrikama i preduzećima na jugu i jugoistoku Srbije u poslednjih desetak godina značajno porastao. Tom trendu doprineli su i inostrani investitori, otvarajući pogone u Nišu, Prokuplju, Vranju, Aleksincu i drugim mestima ovog dela naše zemlje. Skok broja zaposlenih pozitivno se odrazio na životni standard na čitavom pomenutom području, a i budžeti lokalnih samouprava ostvarili su, baš kao i država, veće prihode od naplate poreza i doprinosa.

Sredinom februara ove godine, međutim, pojedini strani poslodavci, za koje je još ranije (pr)ocenjeno da imaju povlašćeni položaj, požalili su se medijima, ali i najvišim predstavnicima vlasti da veliki broj njihovih zaposlenih odlazi na bolovanja. Time se, kako su isticali, ugrožava proces proizvodnje, samim tim i rezultati poslovanja. Javnost se uzburkala, a reagovalo je i Ministarstvo zdravlja, naloživši hitnu kontrolu rada lekara u područnim domovima zdravlja, zdravstvenim stanicama i ambulantama.

Nedavno su objavljeni rezultati vanrednog stručnog nadzora u medicinskim ustanovama čiji su lekari, kako se sumnjalo, olako i mnogo češće nego u drugim delovima zemlje odobravali bolovanja radnicima fabrika u Nišu i okolini. Kako je navedeno u izveštaju, propusti su evidentirani u samo nekoliko slučajeva. Radilo se o manjim, administrativnim greškama prilikom vođenja dokumentacije u protokolima zdravstvenih ustanova. Ni u jednoj od više stotina izvršenih provera nije utvrđeno da je bilo zloupotreba i lažnih bolovanja.

I dok su novinari istraživali ko je lansirao izmišljenu aferu da radnici inostranih preduzeća na jugu i jugoistoku Srbije masovno izostaju s posla „pokrivajući” se bolovanjima, na površinu su isplivale neke druge, za mnoge možda i neočekivane istine. Na primer, da po zvaničnoj međunarodnoj statistici naša zemlja spada među pet evropskih država sa najmanjim brojem odlazaka na bolovanje. Da radnici u Srbiji imaju najduže radno vreme i najveći broj radih dana. Da oni koji primaju minimalni lični dohodak, a takvih je prema zvaničnim podacima oko 250.000, sa mesečnom zaradom ne mogu da napune minimalnu potrošačku korpu. Ali da uprkos svemu rečenom ne posežu za lažnim bolovanjima, što su, baš kao i ova poslednja, pokazale sve ranije sprovedene unutrašnje kontrole rada lekara.