Транзиција талибана

Терористички напад у Москви од 22. марта ове године представља, без сумње, једну од најкрвавијих манифестација насиља последњих година, како у Русији, тако и шире. Животе је изгубило најмање 137 људи, велики је број рањених, а одговoрност је преузела терористичка организација Исламска држава, тј. њена фракција нашироко позната као Исламска држава провинције Корасан или скраћено ИДПК. Ради се о тренутно најактивнијој исламистичкој групи која је основана 2015. године са циљем да у региону јужне и централне Азије отпочне стварање новог калифата. Након повлачења Американаца из Авганистана 2021. године, џихадисти ИДПК фокусирани су на смањење легитимитета нових талибанских власти и наношење што већих губитака њиховом режиму.

Такође, транзиција талибана из побуњеничких у владајуће структуре, довело је до тога да бројне исламистичке групе у региону остану без неформалног водства, тачније водеће оружане структуре које треба следити зарад остваривања глобалних џихадистичких циљева, а тај вакуум је попунила управо ИДПК. У том периоду, ИДПК почиње да привлачи пажњу светских медија и то нападом на аеродром у Кабулу када је погинуло 13 америчких војника и 170 авганистанских цивила. Почетком ове године, ИДПК је преузео одговорност и за напад у иранском граду Керману, када су током обележавања годишњице смрти генерала Касема Сулејманија, бомбаши самоубице усмртили више од 90 особа. Од средине 2020. године емир ИДПК је Санаула Гафари, познат и као Шахаб ел Мухаџир, за којим је и америчка влада расписала потерницу, а само за информацију о њему нуди се награда и до 10 милиона долара.

Иако су им капацитети доста смањени у односу на 2018. годину, јер су им талибани и америчке оружане снаге нанеле озбиљне губитке, пре свега у људству, ИДПК је успевала да се регрупише и да развије способност извршења напада и на мете широм Европе и Азије, а њихов крвави пир у престоници Русије представља демонстрацију њихове тренутне моћи. Процењује се да ИДПК тренутно броји између 4.000 и 6.00 бораца, поседује кампове у минимум 13 провинција у Авганистану, као и да располаже разгранатом мрежом „спавача”, што је посебна опасност, јер би се на њиховој мети могли наћи и циљеви у западној Европи.

Поставља се питање да ли је напад Исламске државе у Москви заиста било изненађење. Експерти који прате активности ове терористичке организације нису могли а да не примете да Исламска држава већ годинама уназад, преко својих пропагандних канала, од којих је најпознатији новинска агенција Амак, прете Русима „да ће их стићи казна јер имају муслиманске крви на својим рукама”. То се пре свега односи на ратове које су Руси водили у Авганистану и Чеченији, али и на активности руске војске у Сирији. Подсећамо, након што је бивши лидер Исламске државе Абу Бакр ел Багдади јуна 2014. године прогласио оснивање новог калифата у Сирији и Ираку, формирана је Коалиција за борбу против Исламске државе. Врло је важно истаћи да је улазак Русије у сукоб донео превагу и да је тада Исламска држава изгубила већину територије, али и прихода од продаје нафте, без којих је функционисање ове организације постало незамисливо. Губитак кључних упоришта представљао је и крај калифата Исламске државе, а Русија је у томе одиграла врло важну улогу. Такође, Исламска држава замера Русији и њихову „благу” реакцију након преузимања власти талибана у Авганистану. Званична Москва није признала нову авганистанску владу, али је задржала своју амбасаду и преговарала са талибанима о трговини бензином и другом робом. Управо је испред руске амбасаде у Кабулу, септембра 2022. године, извршен бомбашки напад за који је одговорност преузела ИДПК и том приликом је двоје руских дипломата погинуло. Нико овај терористички акт није протумачио као опипавање терена и припрему за потенцијални напад Исламске државе у самој Русији, што се нажалост и догодило.

Терористичким актом у Москви, Исламска држава је показала способност да се попут својеврсног исламистичког феникса по ко зна који пут издигне из пепела, поново крене у напад и на тај начин покаже своју присутност која ће ојачати њену популарност у џихадистичким круговима, па самим тим и знатно утицати на пораст регрутације нових чланова. Важно је истаћи да се против исламских екстремистичких организација треба борити пре свега превентивним деловањем, за шта је неопходно познавање идеологије којом се Исламска држава и њој сличне организације воде. Према исламско-фундаменталистичкој теорији међународних односа, свет се дели на земљу мира „дар ел ислам” и земљу рата „дар ел харб”. Односи између њих морају бити непријатељски, све док шеријатски верски закон не завлада целом планетом. Период мира може постојати, али он не сме бити дужи од десет година. Након тога „Алахови војници” морају наставити своју борбу, која се карактерише као џихад.

Докторанд Факултета политичких наука у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa