Хоће ли Србија плаћати милијарде за „геноцид”

Историјски навикнути, током турске владавине, на повлашћен друштвени положај због религијске припадности, босански муслимани настојали су, одласком ове империје са Балкана, да очувају свој статус, успут неуспешно тражећи идентитет који је остао изгубљен између стварног порекла и жеље за припадањем нечему другом.

Распадом Југославије указала се прилика, да се на овим просторима, под патронатом нових страних господара, тако нешто и оствари, а крвави грађански рат препун злочина изнедрио је за многе прилику да створе вероватно највећи извозни производ БиХ – „геноцид” у Сребреници.

Западни спонозори, чија је англосаксонска и германска србофобна политика у међувремену постала потпуно комплементарна, једва су дочекали дежурне кривце чији би злочин требало да засени, пре свега, британска, немачка и друга непочинства колонијалних сила којима брисање читавих народа и цивилизација није нимало страно. Могло би се чак назвати и уобичајеним.

Један „геноцид“ за понети

Да се ради о замци којом би догађаји у Сребреници требало да надмаше Холокауст, приметило је и неколико јеврејских научника. Схвативши куда читава ствар може да одведе, релативизовањем геноцида као појма, реаговали су редом Ефраим Зуроф, Гидеон Грајф и Јехуда Бауер, наводећи зашто Сребреница не може да буде окарактерисана као геноцид.

- У Сребреници се није догодио геноцид, већ ратни злочин - поручио је један од највећих светских стручњака за Холокауст Ефраим Зуроф и истакао да се тај појам данас без икакве сумње злоупотребљава у политичке сврхе, али и да Генерална скупштина УН не може да одреди шта је геноцид.

- Изворна дефиниција речи геноцид је покушај да се уништи један читав народ, то није оно што се десило у Сребреници - рекао је Зуроф који је директор Центра "Симон Визентал".

Зуроф је изјавио да резолуцију о Сребреници, која је предвиђена за гласање у Генералној скупштини УН, не треба подржати, јер би означавање Сребренице као геноцида додатно ослабило сам значај тог појма који служи као важно упозорење човечанству о опасностима ратова и сукоба.

У интервјуу за Политику, а касније и у ауторском тексту за „Тајмс оф Израел”, Ефраим Зуроф је истакао да није сваки ратни злочин геноцид, додајући да су, поред осталог, Срби у Сребреници поштедели све жене и децу.

Професор Јехуда Бауер изнео је своје стручно виђење да ли злочин у Сребреници представља геноцид или не. У ексклузивном интервјуу рађеном за потребе документараног филма “Анатомија обмане: Сребреница” у продукцији Центра за друштвену стабилност, Бауер је изјавио – Није било геноцида у Сребреници.

Председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. године Гидеон Грајф изјавио је да се са појмом геноцида не треба играти, пошто је у питању научни термин, додајући да геноцида у Сребреници није било.

- Код геноцида постоје два елемента, један је физички, а други психички. Уништење националне, етничке, расне или верске групе као такве суштинска је карактеристика сваког геноцида, а то није био случај у Сребреници. На српској страни није постојала намера да се уништи значајан део у односу на укупну популацију - рекао је Грајф у интервјуу за РТРС.

- Радили смо веома објективно, у мери у којој објективност уопште постоји на овом свету, и мислим да ће наш извештај једног дана бити сматран врхунским делом једне међународне независне комисије, као што је наша. Дозволите ми да кажем шта се није догодило у Сребреници - рекао је Грајф и истакао да је ''веома једноставно'' темељити мишљење на ''нереалним и ненаучним чињеницама''.

Он је подсетио да је пољски адвокат Рафел Лемкин сковао термин ''геноцид'' и дефинисао га као ''намерно уништавање једне националне, етничке, расне или верске групе".

- Не можете се играти с тим. То је научни термин. Рафаел Лемкин би се померио у гробу када би чуо да се Сребреница дефинише као геноцид. Рекао би - они су луди. Ово није тај случај. Геноцид је нешто друго - рекао је Грајф.

Добро дело не сме проћи некажњено

Иронијом судбине и историјских процеса Срби су дозволили да своје ратне победе и жртве не експлоатишу. Уместо узимања ратног плена и ресурса, ослобађање „браће“ платиће потпуним уништењем своје националне идеје, а заузврат ће од оних које су ослободили добити и праведну плату – нож у леђа.

Историја је, на најбољи начин, знала да казни Србе за вишеструки покушај да се од туђе чизме отимају верне слуге и праве са њима било какви фактори суверености.

Зато су данас ствари, а поготово границе на простору бивше Југославије, готово истоветне као за време нацистичке окупације. Можда је префикс другачији, али је стање идентично.

Ратна одштета за „геноцид“

И на крају, да ствар буде потпуно лукративна, враћамо се на почетак – потребно је одржати посебан статус, овога пута као жртва или издржавано лице.

Председник Србије Александар Вучић упозоравао је да би изгласавање резолуције о Сребреници у УН значило стигматизацију српског народа као геноцидног, наметање кривице за геноцид Србији и потраживање ратне одштете.

Вучић је предводио дипломатску акцију у Њујорку која је довела до одлагања гласања о резолуцији, а да се ради о добро процењеним последицама које би имало изгласавање, сведоче изјаве које долазе од самих Бошњака.

Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић потврдио је да ће Сарајево инсистирати на исплати ратне одштете од Србије и најавио сваку даљу дипломатску активност против Београда наводећи да “оваква” Србија не заслужује никакво поштовање.

- Ми ћемо на све начине тражити и надокнаду ратне штете и обнову ревизије пресуде против Србије јер заиста овакав Вучић и оваква Србија од нас не заслужују ни трунку поштовања – рекао је Конаковић.

Декан Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву Сеад Турчало наводи да би усвајање резолуције имало за последицу моралну одговорност целе српске нације и кривично-правну политичког система Републике Српске и Србије.

Наводна активисткиња за људска права Аида Ћоровић је критиковала дипломатску акцију српског државног врха и истакла да одговорност за наводни геноцид имају и друге српске релевантне институције попут СПЦ и САНУ.

Бивши шеф кабинета председника Уставног суда БиХ Недим Адемовић наводи да би, након усвајања резолуције о Сребреници, могло доћи до даљег инсистирања на плаћању ратне одштете. Адемовић је гостовао у емисији код водитеља Сенада Хаџифејзовића који је навео пример извесних пресуда пред америчким судовима које су донете у корист, како каже Босанаца Бошњака, против Радована Караџића. Хаџифејзовић наводи да су пресуде вредне милијарде долара које би, по доношењу резолуције у УН, можда могле бити наплаћене од Србије.

- Постоје пресуде у Америци, пред америчким судовима, где су неки Босанци, Бошњаци тужили Радована Караџића за ратне злочине у рату и те су пресуде донете у корист тужиоца Босанаца, а потом пребачене овде на Балкан и сада су у Загребу на суду. Требало би да неки суд овде то потврди – рекао је Хаџифејзовић.

Он се потом обратио аудиторијуму обавештавајући га да се ради о милијардама долара.

- Поштовани гледаоци, пресуде су са каматама сада вредне милијарде и милијарде долара. Да ли ова резолуције скрива ту правну могућност да се те пресуде реализују? Оне су огромна ратна одштета од Србије на основу пресуда против Караџића – рекао је Хаџифејзовић.

Адемовић је навео да таква могућност постоји и додао да би Србија морала да поштује одлуке УН и да учествује на комеморативним скуповима о Сребреници.

- Сигуран сам да ће правни тимови који раде на томе покушати да објасне да Радован Караџић није почино злочине као физичко лице већ као јавни дужносник који је пре свега био политички вођа једног режима који је давао налоге војној сили да почини злочине који су почињени. И вероватно ће се покушати у извршном поступку доказивати да не онај Радован Караџић већ режим иза тога треба да то плати. Уколико се евентуално протумачи Радован Караџић као нешто више, као режим, као институција, као држава онда евентуално постоји могућност да наплата иде против неког јавног субјекта. Хоћу да кажем да се политичка клима, глобални став тога догађаја променио. То може евентуално утицати на одлуку да ли евентуално покушати ревидирати закључке везано за поступак против Србије - рекао је Адемовић.

Изгласавање резолуције у УН којом се догађаји из Сребренице карактеришу као геноцид послужиће, нема сумње, само као наставак деловања против Срба са ове или оне стране Дрине, а у крајњем случају очигледна је намера да се читав случај доведе до плаћања ратне одштете. Држави Србији одговорност за „геноцид“ и издржавање „жртава“, српском народу моралну одговорност и статус потлаченог кривца, Бошњацима паре, муслиманском свету кусур за Палестину, а западним силама зликовце пред којима бледе сопствени злочини.

Делује да ће сви бити намирени.