Нијагарини водопади у Струмици

Скопље – Визна ограничења, низак стандард грађана и штошта друго разлог су што на екскурзије македонски школарци последњих година не иду у иностранство, већ путују по земљи. На ову тему њихови родитељи збијају шале говорећи да су децу послали на Нијагарине водопаде у Струмицу или на Азурну обалу у Охриду. Шала или не, тек нове дестинације које обилазе ђаци постају нове локалне знаменитости.

Ако изузмемо Стоби, Охрид и Крушево без којих не може да се замисли туристичко путешествије у постојбини светих Наума и Климента, мало је одредишта која су привлачила пажњу македонске школске младежи. Од пре неку годину, међутим, они и њихови наставници откривају да Македонија има археолошке знаменитости, славна места и бајковите пределе. Довољно је поменути званичан податак да је на територији Републике Македоније регистровано више од пет хиљада археолошких налазишта и схватити због чега Македонци не познају довољно своју земљу.

Традиционална маршрута школских екскурзија: Скопље – Охрид – Битољ – Крушево – Стоби, добија озбиљну конкуренцију у новим дестинацијама на истоку Македоније. Управо ове јесени већина ђачких екскурзија одвија се у источном делу земље где су и археолози Паска Кузмана.

У „Феријал Кашиков”, туристичкој агенцији специјализованој за ђачке екскурзије, не крију задовољство што им се пружила прилика да деци али и одраслима покажу „непознату” Македонију.

Туризмолог Вања Путилин, задужен у овој агенцији за школске екскурзије каже да је и сам одушевљен знаменитостима и лепотама које се крију у источној Македонији.

„У околини Струмице има девет локација са историјским и природним знаменитостима које постају незаобилазне за туристе”, каже Путилин помињући и бању Банско познату још из римског периода, Цареву кулу изнад Струмице, највеће македонске водопаде у атару села Смоларе и Колешино, обновљене средњовековне манастире Водочу и Вељусу...

Археолошке знаменитости налазе се и у околини Кратова, Криве Паланке, Винице, Берова на истоку и Демир Капије, Ђевђелије и Валандова, на југу земље. На већини ових места пејсаж употпуњују плантаже винограда и оранжерије за производњу раног воћа и поврћа.

„И од визне изолације и покондирене ЕУ може се имати користи”, констатовао је један родитељ ђака који је се управо вратио са екскурзије по Македонији.

Миле Раденковић