Nijagarini vodopadi u Strumici

Skoplje – Vizna ograničenja, nizak standard građana i štošta drugo razlog su što na ekskurzije makedonski školarci poslednjih godina ne idu u inostranstvo, već putuju po zemlji. Na ovu temu njihovi roditelji zbijaju šale govoreći da su decu poslali na Nijagarine vodopade u Strumicu ili na Azurnu obalu u Ohridu. Šala ili ne, tek nove destinacije koje obilaze đaci postaju nove lokalne znamenitosti.

Ako izuzmemo Stobi, Ohrid i Kruševo bez kojih ne može da se zamisli turističko putešestvije u postojbini svetih Nauma i Klimenta, malo je odredišta koja su privlačila pažnju makedonske školske mladeži. Od pre neku godinu, međutim, oni i njihovi nastavnici otkrivaju da Makedonija ima arheološke znamenitosti, slavna mesta i bajkovite predele. Dovoljno je pomenuti zvaničan podatak da je na teritoriji Republike Makedonije registrovano više od pet hiljada arheoloških nalazišta i shvatiti zbog čega Makedonci ne poznaju dovoljno svoju zemlju.

Tradicionalna maršruta školskih ekskurzija: Skoplje – Ohrid – Bitolj – Kruševo – Stobi, dobija ozbiljnu konkurenciju u novim destinacijama na istoku Makedonije. Upravo ove jeseni većina đačkih ekskurzija odvija se u istočnom delu zemlje gde su i arheolozi Paska Kuzmana.

U „Ferijal Kašikov”, turističkoj agenciji specijalizovanoj za đačke ekskurzije, ne kriju zadovoljstvo što im se pružila prilika da deci ali i odraslima pokažu „nepoznatu” Makedoniju.

Turizmolog Vanja Putilin, zadužen u ovoj agenciji za školske ekskurzije kaže da je i sam oduševljen znamenitostima i lepotama koje se kriju u istočnoj Makedoniji.

„U okolini Strumice ima devet lokacija sa istorijskim i prirodnim znamenitostima koje postaju nezaobilazne za turiste”, kaže Putilin pominjući i banju Bansko poznatu još iz rimskog perioda, Carevu kulu iznad Strumice, najveće makedonske vodopade u ataru sela Smolare i Kolešino, obnovljene srednjovekovne manastire Vodoču i Veljusu...

Arheološke znamenitosti nalaze se i u okolini Kratova, Krive Palanke, Vinice, Berova na istoku i Demir Kapije, Đevđelije i Valandova, na jugu zemlje. Na većini ovih mesta pejsaž upotpunjuju plantaže vinograda i oranžerije za proizvodnju ranog voća i povrća.

„I od vizne izolacije i pokondirene EU može se imati koristi”, konstatovao je jedan roditelj đaka koji je se upravo vratio sa ekskurzije po Makedoniji.

Mile Radenković