Да ли је Шојгу само „прерастао” дужност
Од свих фигура које је Владимир Путин променио у својој шаховској гарнитури највећу пажњу привлачи смена министра одбране. Шта значи повлачење Сергеја Шојгуа и увођење у игру Андреја Белоусова?
Шојгу није потпуно склоњен с табле. Постављен је за секретара Савета безбедности Руске Федерације, биће заменик руског председника у Војноиндустријској комисији и контролисаће Федералну службу за војно-техничку сарадњу.
Има мишљења да тиме није деградиран. Штавише, промовисан је у јачу фигуру, јер је прерастао дужност министра. Када је пре 12 година дошао на чело Министарства одбране обавио је лавовски део посла око реформе руске војске. Резултати се виде у Специјалној војној операцији у Украјини.
Шојгуову оставку предсказивали су многи експерти и аналитичари. Неким политиколозима већ дуже време се чинило да показује знаке преморености од своје дужности. У штампи је чак наговештавано да ће да га замени губернатор Тулске области Алексеј Дјумин, кога су у медијима представљали као „омиљеног генерала” првог човека државе.
Изразитог фаворита за функцију министра одбране није било, а долазак на то место Алексеја Белоусова и јесте и није изненађење. Јесте зато што је цивил (ни војску није служио, али није ни Сергеј Шојгу, који је од грађевинског инжењера постао министар за ванредне ситуације, па је чин тамо и стекао), а ни што се није интересовао за војну науку.
Али, у Русији министру одбране то и не треба. Војском командује начелник генералштаба, а то је Валериј Герасимов, који остаје на том месту. Дакле, што се бојног поља тиче, у Специјалној војној операцији промена неће бити.
Кад се то има у виду, нова улога Белоусова није изненађење, јер је у садашњим околностима на том месту потребан баш човек какав је он. У томе су готово сви сагласни, па чак и они који нису на Путиновом колосеку. Новинар Александар Баунов, кога је Министарство правде ставило на списак иностраних агената, овако је прокоментарисао Путинов потез: „Постављање за шефа Министарства одбране једног од главних дворских економиста и главног државног службеника у економском блоку може да значи да Путин намерава да победи у предузећима војноиндустријског комплекса и на међународним тржиштима. То је на свој начин логично, економски блок се у рату у целини показао као ефикаснији од војног.”
Стручњаци слично тумаче такво решење. Пошто за време рата војском командује генералштаб, потпуно је логично да на месту шефа Министарства одбране буде човек који под тешким санкцијама успешно купује чипове за дронове и другу неопходну опрему за ратовање.
Андреј Белоусов је рођени Московљанин, што је, како се истиче, данас реткост у структури власти. Завршио је Економски факултет на Московском државном универзитету „Ломоносов”. Од 1986. до 2006. радио је на Институту за прогнозирање народне привреде Руске академије наука. У то време (2000–2006) био је и спољни саветник председника владе и упоредо руководио Центром за макроекономске анализе и краткорочне прогнозе. У каријери је био и заменик министра за економски развој и трговину, руководио одељењем за економију и финансије у влади, био министар за економски развој и помоћник председника државе.
На место министра одбране долази с дужности првог потпредседника владе. Путин је, наводно, тек пошто је Белоусов прихватио ту улогу, одредио Михаила Мишустина за председника владе 2020. Да то није без основа може да се закључи и по томе што је Белоусов замењивао Мишустина кад је оболео од короне. Добро обавештени извори тврде да је Белоусов био задужен за многа стратешка питања у вези с технологијом, а такође је усмеравао како да се нађе замена за иностране производе.
За новог министра одбране се каже да нема сопствену политичку базу, да нема војно искуство и да је потпуно одан Путину. Цитира се „Фајненшел тајмс”, који наводи речи свог извора, за кога каже да дуго познаје и Путина и Белоусова:
„Он је апсолутно некорумпиран. То ће суштински да се разликује од садашњег стања ствари у Министарству одбране. Белоусов не тежи звањима и медаљама генерала. Он је предани радник, технократа, веома поштен и Путин то добро зна.”
Аналитичар Игор Дмитријев овако образлаже одлуку председника Русије: „Ако се рат претворио у борбу економских могућности и ресурса, онда на челу војног министарства и треба да буде човек који може њоме ефикасно да управља. У совјетско-руској традицији министар одбране је готово увек био фигура у војничкој униформи с наградама, па је због тога војна и цивилна јавност негодовала ако министар одбране никада није служио армију. Међутим, фактички оружаним снагама управља генералштаб. Задатак министра је да обезбеди генералштабу наоружање и све што је неопходно. Зато је садашња замена министра одбране РФ, имајући у виду превладавајући значај техничких средстава у савременим војним сукобима, потпуно оправдана.”
Он је указао и на Белоусовљеву неподмитљивост, рекавши да је Шојгу показао како располаже ресурсима кад му је заменик Тимур Иванов недавно ухапшен због корупције. Неки су још тада најављивали да је то припрема за смену министра одбране и чишћење терена, а било је и оних који су подсетили на сукоб који је покојни Јевгениј Пригожин, оснивач приватне војне компаније „Вагнер”, прослављене освајањем Бахмута (Артјомовск), имао с министром одбране, а до којег је дошло због Иванова. Због тога има мишљења да је ово начин да се Шојгу елегантно склони од удараца.
Промена министра одбране Русије од животног је значаја за Украјину. Депутат Раде Алексеј Кучеренко, из партије Јулије Тимошенко Баткившчина, није скривао песимизам: „То реално изгледа као трагично”.
А економиста Алексеј Кушч тврди да су, за разлику од Русије, у његовој земљи на власти министри с јавном политиком „вулгарног либерализма” и да то украјинској армији ништа добро неће донети.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


