Да ли је Шој­гу са­мо „пре­ра­стао” ду­жност

Од свих фи­гу­ра ко­је је Вла­ди­мир Пу­тин про­ме­нио у сво­јој ша­хов­ској гар­ни­ту­ри нај­ве­ћу па­жњу при­вла­чи сме­на ми­ни­стра од­бра­не. Шта зна­чи по­вла­че­ње Сер­ге­ја Шој­гуа и уво­ђе­ње у игру Ан­дре­ја Бе­ло­у­со­ва?

Шој­гу ни­је пот­пу­но скло­њен с та­бле. По­ста­вљен је за се­кре­та­ра Са­ве­та без­бед­но­сти Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, би­ће за­ме­ник ру­ског пред­сед­ни­ка у Вој­но­ин­ду­стриј­ској ко­ми­си­ји и кон­тро­ли­са­ће Фе­де­рал­ну слу­жбу за вој­но-тех­нич­ку са­рад­њу.

Има ми­шље­ња да ти­ме ни­је де­гра­ди­ран. Шта­ви­ше, про­мо­ви­сан је у ја­чу фи­гу­ру, јер је пре­ра­стао ду­жност ми­ни­стра. Ка­да је пре 12 го­ди­на до­шао на че­ло Ми­ни­стар­ства од­бра­не оба­вио је ла­вов­ски део по­сла око ре­фор­ме ру­ске вој­ске. Ре­зул­та­ти се ви­де у Спе­ци­јал­ној вој­ној опе­ра­ци­ји у Укра­ји­ни.

Шој­гу­о­ву остав­ку пред­ска­зи­ва­ли су мно­ги екс­пер­ти и ана­ли­ти­ча­ри. Не­ким по­ли­ти­ко­ло­зи­ма већ ду­же вре­ме се чи­ни­ло да по­ка­зу­је зна­ке пре­мо­ре­но­сти од сво­је ду­жно­сти. У штам­пи је чак на­го­ве­шта­ва­но да ће да га за­ме­ни гу­бер­на­тор Тул­ске обла­сти Алек­сеј Дју­мин, ко­га су у ме­ди­ји­ма пред­ста­вља­ли као „оми­ље­ног ге­не­ра­ла” пр­вог чо­ве­ка др­жа­ве.

Из­ра­зи­тог фа­во­ри­та за функ­ци­ју ми­ни­стра од­бра­не ни­је би­ло, а до­ла­зак на то ме­сто Алек­се­ја Бе­ло­у­со­ва и је­сте и ни­је из­не­на­ђе­ње. Је­сте за­то што је ци­вил (ни вој­ску ни­је слу­жио, али ни­је ни Сер­геј Шој­гу, ко­ји је од гра­ђе­вин­ског ин­же­ње­ра по­стао ми­ни­стар за ван­ред­не си­ту­а­ци­је, па је чин та­мо и сте­као), а ни што се ни­је ин­те­ре­со­вао за вој­ну на­у­ку.

Али, у Ру­си­ји ми­ни­стру од­бра­не то и не тре­ба. Вој­ском ко­ман­ду­је на­чел­ник ге­не­рал­шта­ба, а то је Ва­ле­риј Ге­ра­си­мов, ко­ји оста­је на том ме­сту. Да­кле, што се бој­ног по­ља ти­че, у Спе­ци­јал­ној вој­ној опе­ра­ци­ји про­ме­на не­ће би­ти.

Кад се то има у ви­ду, но­ва уло­га Бе­ло­у­со­ва ни­је из­не­на­ђе­ње, јер је у са­да­шњим окол­но­сти­ма на том ме­сту по­тре­бан баш чо­век ка­кав је он. У то­ме су го­то­во сви са­гла­сни, па чак и они ко­ји ни­су на Пу­ти­но­вом ко­ло­се­ку. Но­ви­нар Алек­сан­дар Ба­у­нов, ко­га је Ми­ни­стар­ство прав­де ста­ви­ло на спи­сак ино­стра­них аге­на­та, ова­ко је про­ко­мен­та­ри­сао Пу­ти­нов по­тез: „По­ста­вља­ње за ше­фа Ми­ни­стар­ства од­бра­не јед­ног од глав­них двор­ских еко­но­ми­ста и глав­ног др­жав­ног слу­жбе­ни­ка у еко­ном­ском бло­ку мо­же да зна­чи да Пу­тин на­ме­ра­ва да по­бе­ди у пред­у­зе­ћи­ма вој­но­ин­ду­стриј­ског ком­плек­са и на ме­ђу­на­род­ним тр­жи­шти­ма. То је на свој на­чин ло­гич­но, еко­ном­ски блок се у ра­ту у це­ли­ни по­ка­зао као ефи­ка­сни­ји од вој­ног.”

Струч­ња­ци слич­но ту­ма­че та­кво ре­ше­ње. По­што за вре­ме ра­та вој­ском ко­ман­ду­је ге­не­рал­штаб, пот­пу­но је ло­гич­но да на ме­сту ше­фа Ми­ни­стар­ства од­бра­не бу­де чо­век ко­ји под те­шким санк­ци­ја­ма успе­шно ку­пу­је чи­по­ве за дро­но­ве и дру­гу нео­п­ход­ну опре­му за ра­то­ва­ње.

Ан­дреј Бе­ло­у­сов је ро­ђе­ни Мо­ско­вља­нин, што је, ка­ко се ис­ти­че, да­нас рет­кост у струк­ту­ри вла­сти. За­вр­шио је Еко­ном­ски фа­кул­тет на Мо­сков­ском др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту „Ло­мо­но­сов”. Од 1986. до 2006. ра­дио је на Ин­сти­ту­ту за прог­но­зи­ра­ње на­род­не при­вре­де Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. У то вре­ме (2000–2006) био је и спољ­ни са­вет­ник пред­сед­ни­ка вла­де и упо­ре­до ру­ко­во­дио Цен­тром за ма­кро­е­ко­ном­ске ана­ли­зе и крат­ко­роч­не прог­но­зе. У ка­ри­је­ри је био и за­ме­ник ми­ни­стра за еко­ном­ски раз­вој и тр­го­ви­ну, ру­ко­во­дио оде­ље­њем за еко­но­ми­ју и фи­нан­си­је у вла­ди, био ми­ни­стар за еко­ном­ски раз­вој и по­моћ­ник пред­сед­ни­ка др­жа­ве.

На ме­сто ми­ни­стра од­бра­не до­ла­зи с ду­жно­сти пр­вог пот­пред­сед­ни­ка вла­де. Пу­тин је, на­вод­но, тек по­што је Бе­ло­у­сов при­хва­тио ту уло­гу, од­ре­дио Ми­ха­и­ла Ми­шу­сти­на за пред­сед­ни­ка вла­де 2020. Да то ни­је без осно­ва мо­же да се за­кљу­чи и по то­ме што је Бе­ло­у­сов за­ме­њи­вао Ми­шу­сти­на кад је обо­лео од ко­ро­не. До­бро оба­ве­ште­ни из­во­ри твр­де да је Бе­ло­у­сов био за­ду­жен за мно­га стра­те­шка пи­та­ња у ве­зи с тех­но­ло­ги­јом, а та­ко­ђе је усме­ра­вао ка­ко да се на­ђе за­ме­на за ино­стра­не про­из­во­де.

За но­вог ми­ни­стра од­бра­не се ка­же да не­ма соп­стве­ну по­ли­тич­ку ба­зу, да не­ма вој­но ис­ку­ство и да је пот­пу­но одан Пу­ти­ну. Ци­ти­ра се „Фај­нен­шел тајмс”, ко­ји на­во­ди ре­чи свог из­во­ра, за ко­га ка­же да ду­го по­зна­је и Пу­ти­на и Бе­ло­у­со­ва:

„Он је ап­со­лут­но не­ко­рум­пи­ран. То ће су­штин­ски да се раз­ли­ку­је од са­да­шњег ста­ња ства­ри у Ми­ни­стар­ству од­бра­не. Бе­ло­у­сов не те­жи зва­њи­ма и ме­да­ља­ма ге­не­ра­ла. Он је пре­да­ни рад­ник, тех­но­кра­та, ве­о­ма по­штен и Пу­тин то до­бро зна.”

Ана­ли­ти­чар Игор Дми­три­јев ова­ко обра­зла­же од­лу­ку пред­сед­ни­ка Ру­си­је: „Ако се рат пре­тво­рио у бор­бу еко­ном­ских мо­гућ­но­сти и ре­сур­са, он­да на че­лу вој­ног ми­ни­стар­ства и тре­ба да бу­де чо­век ко­ји мо­же њо­ме ефи­ка­сно да упра­вља. У со­вјет­ско-ру­ској тра­ди­ци­ји ми­ни­стар од­бра­не је го­то­во увек био фи­гу­ра у вој­нич­кој уни­фор­ми с на­гра­да­ма, па је због то­га вој­на и ци­вил­на јав­ност не­го­до­ва­ла ако ми­ни­стар од­бра­не ни­ка­да ни­је слу­жио ар­ми­ју. Ме­ђу­тим, фак­тич­ки ору­жа­ним сна­га­ма упра­вља ге­не­рал­штаб. За­да­так ми­ни­стра је да обез­бе­ди ге­не­рал­шта­бу на­о­ру­жа­ње и све што је нео­п­ход­но. За­то је са­да­шња за­ме­на ми­ни­стра од­бра­не РФ, има­ју­ћи у ви­ду пре­вла­да­ва­ју­ћи зна­чај тех­нич­ких сред­ста­ва у са­вре­ме­ним вој­ним су­ко­би­ма, пот­пу­но оправ­да­на.”

Он је ука­зао и на Бе­ло­у­со­вље­ву не­под­ми­тљи­вост, ре­кав­ши да је Шој­гу по­ка­зао ка­ко рас­по­ла­же ре­сур­си­ма кад му је за­ме­ник Ти­мур Ива­нов не­дав­но ухап­шен због ко­руп­ци­је. Не­ки су још та­да на­ја­вљи­ва­ли да је то при­пре­ма за сме­ну ми­ни­стра од­бра­не и чи­шће­ње те­ре­на, а би­ло је и оних ко­ји су под­се­ти­ли на су­коб ко­ји је по­кој­ни Јев­ге­ниј При­го­жин, осни­вач при­ват­не вој­не ком­па­ни­је „Ваг­нер”, про­сла­вље­не осва­ја­њем Бах­му­та (Ар­тјо­мовск), имао с ми­ни­стром од­бра­не, а до ко­јег је до­шло због Ива­но­ва. Због то­га има ми­шље­ња да је ово на­чин да се Шој­гу еле­гант­но скло­ни од уда­ра­ца.

Про­ме­на ми­ни­стра од­бра­не Ру­си­је од жи­вот­ног је зна­ча­ја за Укра­ји­ну. Де­пу­тат Ра­де Алек­сеј Ку­че­рен­ко, из пар­ти­је Ју­ли­је Ти­мо­шен­ко Бат­кив­шчи­на, ни­је скри­вао пе­си­ми­зам: „То ре­ал­но из­гле­да као тра­гич­но”.

А еко­но­ми­ста Алек­сеј Кушч твр­ди да су, за раз­ли­ку од Ру­си­је, у ње­го­вој зе­мљи на вла­сти ми­ни­стри с јав­ном по­ли­ти­ком „вул­гар­ног ли­бе­ра­ли­зма” и да то укра­јин­ској ар­ми­ји ни­шта до­бро не­ће до­не­ти.