„Добра и стабилна” времена

Слушам, успињу се економске додоле да увере и објасне како се фамозна „светска економска криза” ни у ком случају неће осетити код нас, као да ми то не знамо?! Добро, они више воле да користе егзотични термин „рефлектовати” рачунајући да говоре стаду које се одушевљено пропиње на задње ноге кад чује туђице и метафоре, али, рекох већ, све што говоре ми одавно знамо: да је Београд мимо света; екстериторијални део Марса; да га још само гравитација ко чичак трака држи за мајчицу Земљу иначе би лутао васељеном ко метеорит; да у њему све може а ништа не мора...

Да није тако осетили бисмо ваљда и ми „слатке муке” поменуте кризе, барем у оним сегментима где иде наруку обичној раји, уколико те руке нису већ испружене и просе?

Неки шпански предузимач истрчао је пред потенцијалне купце с понудом: „Ко купи кућу, за исте новце добија и гарсоњеру у центру града”?! Хахахахах, хохохохо, хихихихи... потпуно луд човек.

Ало, бре, Шпанац, погледај наше предузимаче: тресе криза а квадрат ко гранит – не попушта ни за педаљ.

Ма, шта попушта, расте му цена као да ће Београд бити нова Нојева барка у следећем потопу?

По цени квадрата у нас, можеш да пазариш три у Барселони!

А, то што ћеш да добијеш нешто гратис, е то извини! Можда не добијеш ни оно што си платио, или га у најбољем случају чекаш годину, две дуже... Ако ли тужиш, тек си га тад награбусио, с тужибабама овде нико не жели да има посла... Овде, где се све завршава на реч и џентлменско обећање: „Деце ми”!

Па, неће нас ваше кризе да доводе у ред, ехеј! Имамо ми своје као адекватан одговор...

Цццц... не би се аветни Шпанац много београдских јутра нагледао...

Елем, одемо да безецујемо неки трпезаријски сточић и евентуално неку хоклицу приде, у радњу у којој смо неколико дана раније супруга и ја потрефили и модел и цену.

– Јесте, мало је поскупело, знате и цена горива је порасла па смо морали да нивелишемо... – мунта ме продавац запрепашћеног?!

Рођаче, брате, па је л’ вам с нафтних платформи стижу астали?! Раде ли вам столари на бензин или дневницу?! Чиме ти испоручују: шатлом?!

Је л’ то храст или секвоја с Цера?! Нисам на пумпи већ у радњи за продају намештајааааа, море!

Куд не дођох у дане када је цена нафте вртоглаво падала, мајку му, мада сте се тад вероватно равнали према откупној цени кивија и папаје у Доминиканској Републици?

Најавише, чујем и поскупљење гаса, што ће по свој прилици а и логици утицати на цену беле технике, смрзнутог поврћа и доњег веша. Зашто? Па, зато! За инат свету! Кожу смо дали јефтино, али гаће ћемо продати скупо...

Срећа моја па плин користим само у упаљачу, а вама драги суграђани који се грејете (не на упаљач, наравно), од свег срца желим благу зиму! И, наравно, да мине та светска криза јер се више не може издржати њено „нерефлектовање” на ове мучене просторе.

Кризо, ако си човек, сврати не дозволи да Београд у утопији пати! Преживљавамо некако и ова „добра и стабилна” времена, па претурићемо и тебе преко плећа...

Све у свему, бриге нема, оно недоношче од евра лепо напредује, баш здрава беба, сваки дан по „кило”. Инвеститори и предузимачи су, хвала на питању, добро! И они ко евро...

Градска каса, ко банатски амбар, Богу хвала.

А, Београђани ко Београђани, нешто слично динару: тврдог кова, ал’ служе углавном за раскусуравање...

Добро, барем нам је вољена полиција малко осветлала образ оне ноћи када у знак протеста (мале плате, вишак радних сати...) није изашла на улице, иначе стварно не бисмо имали со чим пред историју, када се неко запита: „Где је Београд био док је дрмала криза”?!

На Марсу, како где?!

Само, штета што не најавише тај протестни чин барем дан раније. Сада бих овај текст куцао за оним трпезаријским сточићем, посађен на хоклицу...

А, продавац нека онда објашњава осигуравајућем друштву како је и цена излога порасла због поскупљења барела нафте...