Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не­ма за­кон­ских смет­њи да Ла­за­ре­вић бра­ни Бе­ли­ву­ка

Адво­кат ко­ји је у дру­гом по­ступ­ку оп­ту­жен пред Спе­ци­јал­ним су­дом мо­же да по­сту­па као бра­ни­лац уко­ли­ко суд не од­лу­чи да то пред­ста­вља смет­њу, што ни­је утвр­ђе­но у овој си­ту­а­ци­ји
 Не­ма за­кон­ских смет­њи да Ла­за­ре­вић бра­ни Бе­ли­ву­ка
Де­јан Ла­за­ре­вић (ле­во) са ко­ле­га­ма ко­ји бра­не чла­но­ве кла­на Вељ­ка Бе­ли­ву­ка ( Фото/ Н. Марјановић)

Иако оп­ту­жен да је као при­пад­ник ор­га­ни­зо­ва­не кри­ми­нал­не гру­пе Дар­ка Ша­ри­ћа из­вр­шио чак пет кри­вич­них де­ла, ме­ђу ко­ји­ма је и уче­ство­ва­ње у по­ку­ша­ју атен­та­та на све­до­ка-са­рад­ни­ка Не­бој­шу Јок­со­ви­ћа, адво­кат Де­јан Ла­за­ре­вић и да­ље се ба­ви сво­јим по­слом.

 Из­ме­ђу оста­лог, пред По­себ­ним оде­ље­њем Ви­шег су­да у Бе­о­гра­ду за­сту­па Вељ­ка Бе­ли­ву­ка, Мар­ка Миљ­ко­ви­ћа и још не­ко­ли­ко при­пад­ни­ка њи­хо­ве кри­ми­нал­не гру­пе ко­ји су оп­ту­же­ни за из­вр­ше­ње нај­те­жих кри­вич­них де­ла, ме­ђу ко­ји­ма је и се­дам уби­ста­ва и ко­ји су, пре­ма опе­ра­тив­ним по­да­ци­ма ис­тра­жних ор­га­на, бли­ско са­ра­ђи­ва­ли са Ша­ри­ћем и ње­го­вим са­рад­ни­ци­ма.

За­кон­ске пре­пре­ке да се адво­кат Ла­за­ре­вић ба­ви сво­јим по­слом, ка­ко об­ја­шња­ва­ју са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке”, не­ма. О мо­рал­ном аспек­ту, ме­ђу­тим, не же­ле да го­во­ре.

Мом­чи­ло Бу­ла­то­вић, пред­сед­ник Адво­кат­ске ко­мо­ре Бе­о­гра­да, ка­же да За­кон о кри­вич­ном по­ступ­ку (ЗКП) не пра­ви смет­њу да адво­кат про­тив ко­га се во­ди кри­вич­ни по­сту­пак не мо­же да по­сту­па као бра­ни­лац у дру­гом пред­ме­ту. На­во­ди и да је Ла­за­ре­вић био под су­спен­зи­јом док се на­ла­зио у при­тво­ру (од сре­ди­не апри­ла 2022. го­ди­не до по­чет­ка но­вем­бра 2023. го­ди­не прим. аут.), али да му је она уки­ну­та исто­вре­ме­но ка­да је суд до­нео од­лу­ку да га пу­сти да се бра­ни са сло­бо­де.

– Ка­да суд или ту­жи­ла­штво оба­ве­сте над­ле­жну адво­кат­ску ко­мо­ру да је не­ком адво­ка­ту од­ре­ђен при­твор, ње­му се сход­но За­ко­ну о адво­ка­ту­ри ауто­мат­ски из­ри­че су­спен­зи­ја. Она тра­је све до прав­но­сна­жне суд­ске од­лу­ке о уки­да­њу при­тво­ра. Суд, у за­ви­сно­сти од сло­же­но­сти и вр­сте пред­ме­та, у кон­крет­ном слу­ча­ју то је По­себ­но оде­ље­ње Ви­шег су­да у Бе­о­гра­ду, утвр­ђу­је да ли по­сто­ји су­коб ин­те­ре­са уко­ли­ко оп­ту­же­ни адво­кат бра­ни окри­вље­не у дру­гом пред­ме­ту. Та­ко­ђе, утвр­ђу­је да ли ње­го­во уче­шће у дру­гом пред­ме­ту угро­жа­ва пра­ва оста­лих окри­вље­них. Зна­чи, суд је тај ко­ји тре­ба да про­це­ни има ли би­ло ка­квих смет­њи да Де­јан Ла­за­ре­вић по­сту­па као бра­ни­лац – на­во­ди Бу­ла­то­вић.

На пи­та­ње да ли је мо­рал­но да оп­ту­же­ни адво­кат за­сту­па окри­вље­не у дру­гом по­ступ­ку, Бу­ла­то­вић ка­же да је то не­што дру­го и да о то­ме мо­же да се при­ча.

– Сва­ко има свој угао по­сма­тра­ња. Ја о то­ме не же­лим да го­во­рим. Не же­лим да се ба­вим спе­ку­ла­ци­ја­ма да ли је адво­кат Ла­за­ре­вић члан не­ке ор­га­ни­зо­ва­не кри­ми­нал­не гру­пе. Док се не до­би­је суд­ска ве­ри­фи­ка­ци­ја од­ре­ђе­них сум­њи, од­но­сно по­твр­да до­ка­за ко­ји по­твр­ђу­ју Ла­за­ре­ви­ће­ву кри­ви­цу, он је не­вин. Тре­ба по­што­ва­ти пре­зумп­ци­ју не­ви­но­сти – за­кљу­чу­је пред­сед­ник Адво­кат­ске ко­мо­ре Бе­о­гра­да.

У кон­крет­ном слу­ча­ју, об­ја­шња­ва „По­ли­ти­кин” дру­ги са­го­вор­ник, суд не­ма мо­гућ­ност да ре­а­гу­је. На­и­ме, За­ко­ник о кри­вич­ном по­ступ­ку не­дво­сми­сле­но про­пи­су­је раз­ло­ге за раз­ре­ше­ње бра­ни­о­ца, али ме­ђу њи­ма не­ма оних ко­ји би мо­гли да се при­ме­не на слу­чај Ла­за­ре­ви­ћа. Је­дан од њих је и онај ко­ји ка­же да ће иза­бра­ни бра­ни­лац би­ти сме­њен „ако про­тив ње­га бу­де по­кре­нут кри­вич­ни по­сту­пак због осно­ва­не сум­ње да је у ве­зи са истим пред­ме­том учи­нио кри­вич­но де­ло спре­ча­ва­ње и оме­та­ње до­ка­зи­ва­ња или бек­ство и омо­гу­ћа­ва­ње бек­ства ли­ца ли­ше­ног сло­бо­де”.

– Ова од­ред­ба се, ме­ђу­тим, не мо­же при­ме­ни­ти у кон­крет­ном слу­ча­ју. Мно­го ши­ра овла­шће­ња има над­ле­жна адво­кат­ска ко­мо­ра. Она је та ко­ја мо­же бра­ни­о­це у ова­квим и слич­ним си­ту­а­ци­ја­ма да вра­ти у прав­ни жи­вот – за­кљу­чу­је наш са­го­вор­ник.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.