Цех из Стразбура 59.100 евра

Делегација Србије, са министром за људска и мањинска права Светозаром Чиплићем на челу, у среду и четвртак ће, пред комисијом ресорног комитета УН у Женеви, бранити извештај о спровођењу потписане међународне конвенције против тортуре. Том приликом, комитету и нашој делегацији биће предочен и „контролни” извештај невладиних организација о спровођењу поменуте конвенције у Србији, при чему државни органи Србије, у складу са правилима, нису обавештени које су невладине организације ангажоване у изради тог извештаја.

Ипак, министар Чиплић каже, у интервјуу за „Политику”, да не очекује да ће делегација Србије бити суочена са неугодним питањима јер су у минулом периоду државни органи посветили значајну пажњу спровођењу конвенције против тортуре. Наступ у Женеви само је један сегмент рада Министарства за људска и мањинска права. Недавно је објављен Нацрт националне стратегије за унапређење положаја Рома, припремљена је радна верзија Нацрта закона о националним саветима националних мањина, ускоро почиње расправа о Нацрту закона о признавању правног субјективитета који би требало да убрза друштвену интеграцију појединаца из „правно невидљивих” социјалних група – људи без матичног броја, евидентираног пребивалишта или без личних докумената.

Томас Хамарберг, комесар за људска права Савета Европе, недавно је критиковао спорост овдашњих судова. Да ли је споро правосуђе чест повод за тужбе наших грађана против државе пред Међународним судом за људска права у Стразбуру?

У великом броју случајева, око три четвртине предмета, поступци су иницирани због нарушавања једног од Уставом загарантованих права – права на суђење у разумном року, с тим што суд често утврди да је дошло и до повреде одредби из области породичног, имовинског или неког другог права. Суд у Стразбуру је до сада нашим грађанима одредио укупно 59.100 евра материјалне одштете и све је исплаћено. Осим одштете, суд туженој држави налаже да уведе напредак у одређеним доменима да би се поштовало право на суђење у разумном року, да се уведу одређени механизми. У том светлу може се посматрати и предлог сета правосудних закона који је влада недавно усвојила. Устав Србије предвиђа и уставну жалбу, тако да грађани данас пре подношења тужбе у Стразбуру могу да се обрате и Уставном суду Србије како би заштитио право на суђење у разумном року.

Хамарберг и Ленс Кларк, представник Уједињених нација, недавно су критиковали Србију јер, између осталог, „није довољно” учинила за побољшање положаја Рома. У чему је суштина замерки?

Увек постоји замерка према државама које су у програму Декада инклузије Рома 2005-2015, будући да је реч о државама које имају највећи проблем са положајем грађана ромске националности. Управо зато је и покренут тај међународни пројекат у који су укључене Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Србија, Хрватска, Македонија, Црна Гора и БиХ. Највећи део замерки односио се на непостојање механизама евалуације којима би се пратила примена мера. Како не постоје механизми провере, не можемо да кажемо колико је учињено. Са друге стране, знамо да су од 2005. године уложена знатна средства у свим наведеним државама и предузете бројне акције. Држава чланица, међутим, мора и да прати како се те акције реализују. Ми још нисмо успели да формирамо тај механизам, било у виду посебне државне управе или агенције. Прављење овог механизма је управо један од задатака Србије, који мора бити испуњен до краја нашег председавања Декадом Рома.

Србија, једина од држава у том програму, није имала националну стратегију за побољшање положаја Рома. Нацрт стратегије је недавно објављен. Зашто она није донета раније?

Пошто није постојало министарство коме би то био један од кључних праваца рада, нико није имао личну обавезу да то уради. Стратегија је замишљена као документ у коме ће бити јасно побројани конкретни проблеми у вези са положајем Рома и области у којима ти проблеми постоје, као акционе мере за њихово превазилажење. Дакле, то је дугорочна политика Србије за решавање проблема са којима су суочени Роми. Постоје извршни документи, четири акциона плана, али не постоји стратешки, јер није било онога коме би то био „домаћи задатак”. Очекујемо да ће тај документ на нивоу владе бити донет у децембру.

У чему је суштина националне стратегије за побољшање положаја Рома? Који ће кораци први бити видљиви?

Акциони планови подразумевају дефинисане области у којима се очекује највећи продор у побољшању положаја Рома, а то су образовање, здравство, становање и стандардизација ромског језика.
Још од 2000. године предузимају се акције на пољу здравства. Имамо проблем са становањем, тј. неформалним ромским насељима. Решавање овог проблема подразумева, према утврђеном попису насеља, одређивање да ли су та насеља условна за живот или не и да ли их је могуће легализовати. За разлику од већине ромских насеља у Војводини, где постоји велики број сасвим солидних насеља које је потребно урбанизовати, локације попут „картон ситија” у Београду није могуће легализовати јер за то не постоје ни здравствене ни стамбене претпоставке. У том случају приступа се јефтиној станоградњи уз помоћ специјализоване агенције УН за становање. Покушавамо да установимо како направити насеље у коме ће Роми моћи да живе као и сви остали грађани.

Актуелно је измештање Рома из поменутог „картон ситија” у предграђе Овчу, где због тога локално становништво протестује. Да ли је посреди расизам, страх од ромског начина живота и социјалних проблема... који, нажалост, иду уз њих?

Декада инклузије Рома подразумева десет година рада на укључивању Рома у друштвену заједницу. Стога је потпуно јасно да не можемо прихватити било коју врсту протеста против Рома, без обзира на то под каквим изговором се они одржавали. Роми су грађани као и сви други. Није планирано да се насеље испод „Газеле” комплетно пресели у Овчу. Предвиђено је да се у Овчи оспособи стамбено насеље којим би се решили стамбени проблеми Рома, али и социјално угроженог становништва које није ромске националности. Неопходна је едукација и еманципација како Рома, тако и осталих грађана. Наиме, њихов положај је вековима овакав и људи углавном мисле да им то припада по природи ствари. Управо зато и долази до потпуно неприхватљивих и нелогичних реакција попут оних у Овчи.
Међу Ромима који живе испод „Газеле” има избеглих са Косова и Метохије који су тамо имали куће и обрађивали земљу. Потпуно је неправично сматрати такве људе недостојним свог комшилука.

Постоји ли процена броја Рома у Србији?

Верујем да ћемо успети да озваничимо податке после следећег пописа. Иначе, процењује се да на територији Србије живи између 450.000 и 800.000. Рома. Они су ресурс на који Србија може и треба да рачуна и у економском и у политичком смислу.

-----------------------------------------------------------

Албанци нису формирали Национални савет

Завршен је рад на Нацрту закона о националним саветима националних мањина. Да ли ће и Албанци формирати свој савет, има ли најава да ће то учинити?

Постоји 16 националних савета, 15 је формирано а држава Србија је прихватила Савез јеврејских општина као национални савет, поштујући традиционални начин организовања овог народа. Поменути закон шест година није донет, још 2002. године формирани су први национални савети и тада је најављено доношење тог закона. Ова влада и ово министарство, ево, исправљају ту грешку. Прошлог викенда завршен је рад на радној верзији нацрта закона, послат је националним саветима, очекује се својеврсна јавна расправа до краја новембра, очекујемо повратну информацију да ли су задовољни и имају ли примедбе. Са представницима свих националних савета претходно је разговарано. Наш експертски тим не намеће решења, већ даје опције. Тај закон мора бити флексибилан, асиметричан. Нису могућа јединствена правила за све националне савете, то би било бесмислено и нефункционално јер се и националне мањине разликују. Има доста оних које у већем проценту живе на компактној територији као што су Мађари или Бошњаци, оних које су подједнако распрострањене по целој Србији попут Рома, затим оних до две хиљаде као што су Немци…

Албанци нису пријавили свој савет, немам никаквих сигнала да ће то учинити. То је правно и политичко питање, везано не само за ово министарство већ и за Координационо тело у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи. Очекујем, као оптимиста, да ће и Албанци формирати национални савет јер ће тако моћи да остваре највећи број права која им припадају по Уставу.

-----------------------------------------------------------

Забранити и нерегистроване неонацистичке организације

У политичком животу све чешће се користе одреднице „фашисти” или „неонацисти”. Да ли сматрате да фашизам и нацизам постоје у Србији или је реч о прејаким квалификацијама?

После Другог светског рата фашизам и нацизам су маргиналне појаве. Верујем да се у Европи не може појавити државни систем са таквом идеологијом. Што се тиче Србије, с обзиром на историју, имајући у виду број жртава, фашизам и нацизам не могу постати значајнија идеологија. Реч је о малим групама, по правилу младих, необразованих или необавештених људи. Пре неколико дана у Новом Саду десила се бизарна ситуација – испред споменика жртвама рације 1942. године осванули су симболи које су исписали Срби, следбеници фашистичке и нацистичке идеологије и то на месту где су страдали њихови преци Срби, као и Јевреји и Роми. Очигледно је реч о необразовању и необавештености. Проблем је у томе што су овакве организације по Уставу забрањене, али оне нису регистроване, неформалне су. Мислим да је неопходан закон који би државним органима дао овлашћења да забрани организације иако нису регистроване, али неформално делују. То је оно што недостаје нашем правном систему у овом случају.

Милан Галовић
Бранка Малиш