„Војномедицинска академија настоји да очува кадар, како оних са средњом стручном спремом, тако и врхунских специјалиста. Можете да имате реновирану зграду болнице, најсавременију опрему, али је приоритетан стручан и задовољан кадар”, нагласио је у разговору за „Политику” пуковник професор др Ненад Перишић, начелник ВМА. Он је појаснио да због тога Министарство одбране спроводи активно и планску кадровску политику кроз стипендирање ученика средњих медицинских школа, чиме се обезбеђују континуирани прилив медицинског особља и сигуран посао на ВМА, установи која сутра обележава 182. годишњицу постојања.

Да ли се суочавате са недостатком медицинског особља и на који начин успевате да превазиђете ситуацију када запослени одлазе у пензију или у иностранство?

Недостатак медицинског особља је велики проблем у друштву. Уз програм стипендирања ученика и студената здравствених струка у организацији Министарства одбране, ми се у ВМА трудимо да константно унапређујемо услове рада и професионалног развоја како бисмо мотивисали постојећи кадар и одржали статус једне од најпоузданијих здравствених установа на Балкану.

Да ли планирате запошљавање већег броја лекара и медицинских сестара на ВМА?

Ускоро ће бити објављен јавни конкурс за пријем свих профила медицинске струке за све војноздравствене установе, као и пратећих служби, чиме ће се осигурати континуитет у подмлађивању кадра и унапређењу система. Морам да нагласим да за све ово имамо велику подршку Министарства одбране на челу са министром Братиславом Гашићем.

Ових дана се појавила вест да ће се ВМА укључити у активности државе на смањивању листи чекања за уградњу ендопротеза кука и колена. На који начин се то планира?

У овом тренутку воде се разговори са Министарством здравља како изнаћи начин да се проблем листе чекања најефикасније реши. ВМА је 2008. године потписала уговор са Републичким фондом за здравствено осигурање, чиме је интегрисана у здравствени систем Србије. Годинама се на ВМА упоредо оперишу пацијенти са војних и цивилних листа чекања за уградњу колена и кукова. На листи чекања имамо војне и цивилне осигуранике. Клиника за ортопедску хирургију и трауматологију ВМА свакодневно ради на томе да листе буду што мање и краће. Напомињем да су нам у лечењу свих ортопедских пацијената приоритетни осигураници Фонда за социјално осигурање војних осигураника, с обзиром на то да је ВМА једина војноздравствена установа терцијарног нивоа здравствене заштите. Само у дежурству средом имамо 10–15 пријема у просеку, што свакако успорава реализацију комплетног елективног програма. Свакако дежурство средом је наша обавеза, јер тиме дајемо допринос Ургентном центру и Клиничком центру Србије, који су иначе под свакодневним притиском што се тиче ургентних лечења и операција.

Колико се на ВМА чека за ове процедуре?

Лекари ВМА процењују стање сваког пацијента који је на листама чекања и на основу медицинских скорова и стања пацијента одређују термине операције.

Докле се стигло са пројектом енергетске санације ВМА, који је вредан 211 милиона евра?

Пројекат чији је пун назив „Енергетска ефикасност у јавним зградама и обновљиви извори енергије у сектору даљинског грејања – Озелењавање јавног сектора – Рехабилитација болнице ВМА”, започет је 2018. године када су покренути први разговори. Интензивиран је рад на пројекту од прошлог лета уз огромно ангажовање свих надлежних, а нарочито министра одбране. У децембру 2025. године, на иницијативу министра одбране, на ВМА је одржан састанак са амбасадорком Републике Немачке госпођом Анке Конрад, представницима Министарства рударства и енергетике и најодговорнијим лицима у систему одбране на тему интензивирања реализације пројекта.

Када се очекује расписивање тендера за извођење радова?

Пројекат се изводи у сарадњи са Министарством рударства и енергетике чији је и носилац и подељен је у три фазе. Планирано је да се прва фаза реализује до краја 2029. године. Израђени су тактичко-технички захтеви за све три фазе пројекта и формирана је радна група на нивоу нашег министарства. Вредност целокупног пројекта је 211 милиона евра, а само прва фаза износи 55 милиона евра, од чега је пет милиона бесповратних средстава. На сајту Министарства рударства и енергетике објављено је обавештење о расписивању тендера за заинтересоване извођаче радова са фазама реализације пројекта.

Који је циљ тог пројекта?

Војномедицинска академија почела је са радом на овој локацији 1. јануара 1981. године и у тренутку отварања била је једна од најмодернијих и највећих болница у Европи. Како је од тада прошло 45 година, те с обзиром на развој нових технологија било је неопходно да се започне са реконструкцијом зграде ВМА. Циљ пројекта је уштеда енергије, искоришћавање обновљивих извора и очување и заштита животне средине. План је да ВМА за све време реализације пројекта ниједног тренутка не стане са својом примарном делатношћу, а то је пружање здравствених услуга свим пацијентима.

Да ли је тачно да зграда ВМА троши три пута више електричне енергије и гаса у односу на просечну потрошњу у болници сличне величине у Немачкој?

Тешко је поредити тренутно стање ВМА са најсавременијим објектима такве врсте у Немачкој. Готово је сигурно да Војномедицинска академија троши много више струје и других енергената, због чега је менаџменту Војномедицинске академије и Министарству одбране изузетно стало да се што пре започне реконструкција наше установе. Очекујемо да се потрошња електричне енергије, воде и гаса смањи до 35 одсто, а емисија угљен-диоксида и до 37 одсто. С обзиром на то да ВМА има око 180.000 квадратних метара корисног простора, просечна месечна потрошња електричне енергије је као у насељу од 20.000 становника.

Које су друге највеће инвестиције које планирате у овој години да реализујете?

Током ове године, уз огромну помоћ Министарства одбране, биће испоручене нове расхладне куле са пратећим расхладним машинама, чија се инсталација очекује до почетка лета, чиме ће се значајно побољшати систем вентилације у ВМА. Такође, у сарадњи са Управом за инфраструктуру Министарства одбране очекујемо реконструкцију свих лифтова у ВМА, као и завршетак уређења простора за смештај опреме за израду стерилних раствора у Служби за фармацеутску делатност, припрему темеља за нови резервоар за течни кисеоник много већег капацитета од постојећег, као и модернизацију система за припрему и производњу воде специјалног квалитета. Све набројано важно је колико за кориснике услуга на ВМА, толико и за нас који смо свакодневно овде и само је део планова које имамо за унапређење функционисања установе у наредном периоду.

У којој мери је ВМА технолошки опремљена у односу на друге савремене медицинске центре?

Поредећи ВМА са другим медицинским центрима у земљи и региону, мислим да смо при самом врху технолошке опремљености. На ВМА постоји Комисија за процену приоритетних набавки медицинских уређаја која води рачуна да уз стручну мултидисциплинарну анализу под једним кровом процени све што је неопходно за што боље лечење војних и цивилних осигураника.

Хоће ли ВМА моћи да преузме још један дан у недељи за хитно збрињавање пацијената у Београду, осим што то ради средом?

Војномедицинска академија није организована по принципу рада Ургентног центра УКЦС, нити се може у том смислу са њим поредити. Није било разматрања могућности да Војномедицинска академија преузме још један дан у недељи за хитно збрињавање пацијената. Сматрам да постојеће дежурство средом представља значајан вид подршке Ургентном центру и укупном здравственом систему Републике Србије.

На који начин можете да измерите квалитет здравствених услуга које ВМА пружа?

Свака организациона јединица ВМА има књигу утисака и сваком пацијенту се саветује да упишу своје коментаре, било позитивне или негативне. Кроз анализу задовољства корисника услуга на ВМА, свакодневно пратимо јавно публиковане коментаре, писане примедбе и сугестије. Поред континуираног рада на томе да исправимо недостатке у пословању, пратимо и клинички објективне показатеље – време чекања на преглед или интервенцију, просечно трајање хоспитализације, стопу компликација, како бисмо све податке анализирали у складу са стандардима контроле квалитета.

У овој установи сазрео сам као човек и као лекар

Како сте се снашли на челу ВМА?

У Војномедицинској академији сам од 1990. године, у којој сам сазрео и као човек и као лекар. Жеља ми је да са својим најближим сарадницима одржим стручни интегритет ове установе, а за добробит свих грађана Србије. Уверен сам да ћемо, уз подршку Министарства одбране и Владе Републике Србије, додатно унапредити њен рад и наставити да будемо једна од кључних окосница здравственог система.

Брига о хиљадама запослених

Која одлука вам је била најтежа од када сте начелник ове установе?

Док нисам преузео функцију начелника ВМА бавио сам се чистом медицинском струком и пацијентима. Најтеже ми је што сада имам мање времена за то с обзиром на обавезе које прате ову одговорну функцију. Сада заједно са својим колегијумом бринем о неколико хиљада запослених, о функционисању установе и свакодневно радим на томе да се повећа професионална ефикасност и квалитет медицинских услуга на свим нивоима.