Власт не же­ли „мај­дан­ски” сце­на­рио

Ђор­ђе Ми­ло­ше­вић*

Пар­ла­ме­нат Гру­зи­је усво­јио је ју­че ве­ћи­ном гла­со­ва за­кон о стра­ним аген­ти­ма ко­ји је у Тби­ли­си­ју на­зван За­ко­ном о тран­спа­рент­но­сти ино­стра­ног ути­ца­ја, ка­ко на­зив не би био исто­ве­тан с ру­ским про­пи­сом ко­ји ре­гу­ли­ше ову ма­те­ри­ју. За за­кон су гла­са­ли сви по­сла­ни­ци пар­ти­је Гру­зиј­ска ма­шта (или Гру­зиј­ски сан) ко­ја има ве­ћи­ну у пар­ла­мен­ту. На са­мом по­чет­ку за­се­да­ња до­шло је ин­ци­ден­та кад је је­дан по­сла­ник опо­зи­ци­је оп­ту­жио вла­ду да „про­да­је Гру­зи­ју Ру­си­ји”. Обез­бе­ђе­ње је спре­чи­ло фи­зич­ки об­ра­чун.

Ти­ме је, бар при­вид­но, ста­вље­на тач­ка на ви­ше­ме­сеч­не спо­ро­ве из­ме­ђу вла­сти и про­за­пад­не опо­зи­ци­је ко­ја је про­те­сто­ва­ла про­тив до­но­ше­ња овог за­ко­на твр­де­ћи да он гу­ши сло­бо­ду штам­пе и оне­мо­гу­ћа­ва члан­ство Гру­зи­је у Европ­ској уни­ји. За­ко­ном су об­у­хва­ће­ни не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, сред­ства ма­сов­ног ин­фор­ми­са­ња и дру­ги дру­штве­ни су­бјек­ти ко­ји се са ви­ше од 20 од­сто фи­нан­си­ра­ју из ино­стран­ства. Пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма, ви­ше од 60 од­сто гра­ђа­на Гру­зи­је по­др­жа­ва до­но­ше­ње овог за­ко­на упр­кос сна­жној про­па­ган­ди за­пад­них зе­ма­ља да се спре­чи ње­го­во усва­ја­ње, а чак 80 од­сто жи­те­ља зе­мље тра­жи да фи­нан­си­ра­ње не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја бу­де тран­спа­рент­но. У Гру­зи­ји ра­ди 31.000 не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја.

Да ли ће и ка­да овај за­кон по­че­ти да се при­ме­њу­је, да ли ће се по­што­ва­ти ње­го­во сло­во и дух и да ли ће опо­зи­ци­ја, зду­шно по­др­жа­на од за­пад­них цен­та­ра, на­сто­ја­ти да га оп­стру­и­ше, по­ка­за­ће бу­дућ­ност. Ли­де­ри вла­да­ју­ће пар­ти­је из­ја­вљу­ју да је ова­кав за­кон не са­мо по­тре­бан, не­го и нео­п­хо­дан да би фи­нан­си­ра­ње не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја по­ста­ло тран­спа­рент­но. Пред­ла­га­чи за­ко­на, од­но­сно ак­ту­ел­на власт, твр­де да се но­вац ко­ји сти­же са за­па­да у мно­гим слу­ча­је­ви­ма ко­ри­сти за пла­ни­ра­ње ре­во­лу­ци­је у зе­мљи. То ни­су пра­зне ре­чи већ чи­ње­ни­ца чи­је смо по­сле­ди­це ви­де­ли у ви­ше зе­ма­ља – ка­жу зва­нич­ни из­во­ри.

Гру­зиј­ски пре­ми­јер Ира­клиј Ко­ба­хид­зе из­ја­вио је на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре да ће до­но­ше­ње овог за­ко­на оне­мо­гу­ћи­ти да се у Гру­зи­ји по­но­ве до­га­ђа­ји из Укра­ји­не 2014. го­ди­не. У Гру­зи­ји не­ће би­ти ни­ка­квог „мај­да­на”, ко­ји је у Укра­ји­ни до­вео до ра­та, по­ру­чу­је гру­зиј­ски пре­ми­јер.

„Све до да­нас ни­смо чу­ли ни­је­дан ва­ља­ни прав­ни ар­гу­ме­нат про­тив до­но­ше­ња ова­квог за­ко­на”, ка­же Ко­ба­хид­зе и до­да­је да су вла­сти спрем­не и спо­соб­не да ре­а­гу­ју и спре­че би­ло ка­кав по­ку­шај на­си­ља.

Пре­ми­јер Гру­зи­је оштро је кри­ти­ко­вао по­је­ди­не цен­тре у за­пад­ним зе­мља­ма и по­сла­ни­ке евро­пар­ла­мен­та ко­ји пре­те да ће до­но­ше­ње овог за­ко­на оте­жа­ти или чак оне­мо­гу­ћи­ти члан­ство Гру­зи­је у Европ­ској уни­ји. На­звао је та­кве из­ја­ве при­ти­ском и не­до­стој­ним по­на­ша­њем. До­дао је да је Гру­зи­ја јед­ном већ про­шла кроз та­кав пе­ри­од 2022. го­ди­не, кад су се чла­ни­це Европ­ске уни­је нео­д­го­вор­но ус­про­ти­ви­ле да Гру­зи­ји до­де­ле ста­тус кан­ди­да­та за члан­ство у уни­ји. По ње­го­вим ре­чи­ма, та­да је „пар­ти­ја гло­бал­ног ра­та” ути­ца­ла на та­кву од­лу­ку и по­ку­ша­ла да је ис­ко­ри­сти за ор­га­ни­зо­ва­ње ре­во­лу­ци­је у Гру­зи­ји. Та­да су не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је у Гру­зи­ји из­би­ле на по­ли­тич­ку сце­ну и зах­те­ва­ле остав­ку вла­де.

Пред­сед­ни­ца Гру­зи­је Са­ло­ме Зу­ра­би­шви­ли, по­зна­та по ан­ти­ру­ској опре­де­ље­но­сти, по­но­ви­ла је да ће ста­ви­ти ве­то на овај за­кон, од­но­сно да га не­ће пот­пи­са­ти. На јед­ном бри­фин­гу пред­ло­жи­ла је да се у ње­га уне­су су­штин­ске из­ме­не или да се ње­го­во спро­во­ђе­ње од­ло­жи до 1. но­вем­бра, по­сле пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра. Не­ка они ко­ји та­да до­ђу на власт од­лу­че да ли ће при­хва­ти­ти тај „ру­ски за­кон” или ће га од­ба­ци­ти, ре­кла је Са­ло­ме Зу­ра­би­шви­ли. Већ ра­ни­је је са­оп­ште­но да би тај за­кон мо­гао да пот­пи­ше пред­сед­ник пар­ла­мен­та, чи­ме би би­ло омо­гу­ће­но ње­го­во спро­во­ђе­ње.

Да ни­је реч са­мо о уну­тра­шњем спо­ру вла­сти и опо­зи­ци­је, већ и о озбиљ­ном упли­та­њу са стра­не, све­до­че мно­ге чи­ње­ни­це, ко­је се не кри­ју. Циљ је да се Гру­зи­ја што ви­ше одво­ји од Ру­си­је и уве­де у за­пад­ну ор­би­ту. У Тби­ли­си­ју је са жа­ље­њем са­оп­ште­но да је аме­рич­ки Стејт де­парт­мент са­оп­штио да ће до­но­ше­ње за­ко­на угро­зи­ти аме­рич­ко-гру­зиј­ске од­но­се. Пред­сед­ник Ко­ми­те­та за ме­ђу­на­род­не од­но­се не­мач­ког Бун­де­ста­га Ми­ха­ел Рот из­ја­вио је по­сле раз­го­во­ра с ли­де­ри­ма гру­зиј­ске опо­зи­ци­је да „не ви­ди ни­ка­кву шан­су за ја­сну бу­дућ­ност зе­мље” ако се усво­ји овај за­кон.

Огла­сио се и бив­ши пред­сед­ник Гру­зи­је Ми­ха­ил Са­ка­шви­ли, ко­ји у Тби­ли­си­ју из­др­жа­ва ка­зну за­тво­ра. Он је јед­ном пор­та­лу из­ја­вио да „пред­став­ни­ци опо­зи­ци­је тре­ба да од­ба­це ам­би­ци­је јер се са­да ре­ша­ва суд­би­на Гру­зи­је”. По­треб­но нам је да се са­гла­си­мо о кан­ди­да­ти­ма за ше­фа др­жа­ве и дру­ге ру­ко­во­де­ће лич­но­сти, сма­тра Са­ка­шви­ли. Ње­го­ва по­ли­тич­ка суд­би­на је, ме­ђу­тим, за­пе­ча­ће­на.

Усва­ја­њем за­ко­на о стра­ним аген­ти­ма ста­вље­на је тач­ка са­мо на је­дан од мно­го­број­них про­бле­ма с ко­ји­ма су су­о­ча­ва ова кав­ка­ска ре­пу­бли­ка. Ка­ко ће се раз­ви­ја­ти при­ли­ке у овој зе­мљи на ве­о­ма осе­тљи­вом евро­а­зиј­ском под­руч­ју, по­ка­за­ће се вр­ло бр­зо.

*Бив­ши шеф до­пи­сни­штва Тан­ју­га из Мо­скв