Vlast ne že­li „maj­dan­ski” sce­na­rio

Đor­đe Mi­lo­še­vić*

Par­la­me­nat Gru­zi­je usvo­jio je ju­če ve­ći­nom gla­so­va za­kon o stra­nim agen­ti­ma ko­ji je u Tbi­li­si­ju na­zvan Za­ko­nom o tran­spa­rent­no­sti ino­stra­nog uti­ca­ja, ka­ko na­ziv ne bi bio isto­ve­tan s ru­skim pro­pi­som ko­ji re­gu­li­še ovu ma­te­ri­ju. Za za­kon su gla­sa­li svi po­sla­ni­ci par­ti­je Gru­zij­ska ma­šta (ili Gru­zij­ski san) ko­ja ima ve­ći­nu u par­la­men­tu. Na sa­mom po­čet­ku za­se­da­nja do­šlo je in­ci­den­ta kad je je­dan po­sla­nik opo­zi­ci­je op­tu­žio vla­du da „pro­da­je Gru­zi­ju Ru­si­ji”. Obez­be­đe­nje je spre­či­lo fi­zič­ki ob­ra­čun.

Ti­me je, bar pri­vid­no, sta­vlje­na tač­ka na vi­še­me­seč­ne spo­ro­ve iz­me­đu vla­sti i pro­za­pad­ne opo­zi­ci­je ko­ja je pro­te­sto­va­la pro­tiv do­no­še­nja ovog za­ko­na tvr­de­ći da on gu­ši slo­bo­du štam­pe i one­mo­gu­ća­va član­stvo Gru­zi­je u Evrop­skoj uni­ji. Za­ko­nom su ob­u­hva­će­ni ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, sred­stva ma­sov­nog in­for­mi­sa­nja i dru­gi dru­štve­ni su­bjek­ti ko­ji se sa vi­še od 20 od­sto fi­nan­si­ra­ju iz ino­stran­stva. Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, vi­še od 60 od­sto gra­đa­na Gru­zi­je po­dr­ža­va do­no­še­nje ovog za­ko­na upr­kos sna­žnoj pro­pa­gan­di za­pad­nih ze­ma­lja da se spre­či nje­go­vo usva­ja­nje, a čak 80 od­sto ži­te­lja ze­mlje tra­ži da fi­nan­si­ra­nje ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja bu­de tran­spa­rent­no. U Gru­zi­ji ra­di 31.000 ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja.

Da li će i ka­da ovaj za­kon po­če­ti da se pri­me­nju­je, da li će se po­što­va­ti nje­go­vo slo­vo i duh i da li će opo­zi­ci­ja, zdu­šno po­dr­ža­na od za­pad­nih cen­ta­ra, na­sto­ja­ti da ga op­stru­i­še, po­ka­za­će bu­duć­nost. Li­de­ri vla­da­ju­će par­ti­je iz­ja­vlju­ju da je ova­kav za­kon ne sa­mo po­tre­ban, ne­go i neo­p­ho­dan da bi fi­nan­si­ra­nje ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­sta­lo tran­spa­rent­no. Pred­la­ga­či za­ko­na, od­no­sno ak­tu­el­na vlast, tvr­de da se no­vac ko­ji sti­že sa za­pa­da u mno­gim slu­ča­je­vi­ma ko­ri­sti za pla­ni­ra­nje re­vo­lu­ci­je u ze­mlji. To ni­su pra­zne re­či već či­nje­ni­ca či­je smo po­sle­di­ce vi­de­li u vi­še ze­ma­lja – ka­žu zva­nič­ni iz­vo­ri.

Gru­zij­ski pre­mi­jer Ira­klij Ko­ba­hid­ze iz­ja­vio je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re da će do­no­še­nje ovog za­ko­na one­mo­gu­ći­ti da se u Gru­zi­ji po­no­ve do­ga­đa­ji iz Ukra­ji­ne 2014. go­di­ne. U Gru­zi­ji ne­će bi­ti ni­ka­kvog „maj­da­na”, ko­ji je u Ukra­ji­ni do­veo do ra­ta, po­ru­ču­je gru­zij­ski pre­mi­jer.

„Sve do da­nas ni­smo ču­li ni­je­dan va­lja­ni prav­ni ar­gu­me­nat pro­tiv do­no­še­nja ova­kvog za­ko­na”, ka­že Ko­ba­hid­ze i do­da­je da su vla­sti sprem­ne i spo­sob­ne da re­a­gu­ju i spre­če bi­lo ka­kav po­ku­šaj na­si­lja.

Pre­mi­jer Gru­zi­je oštro je kri­ti­ko­vao po­je­di­ne cen­tre u za­pad­nim ze­mlja­ma i po­sla­ni­ke evro­par­la­men­ta ko­ji pre­te da će do­no­še­nje ovog za­ko­na ote­ža­ti ili čak one­mo­gu­ći­ti član­stvo Gru­zi­je u Evrop­skoj uni­ji. Na­zvao je ta­kve iz­ja­ve pri­ti­skom i ne­do­stoj­nim po­na­ša­njem. Do­dao je da je Gru­zi­ja jed­nom već pro­šla kroz ta­kav pe­ri­od 2022. go­di­ne, kad su se čla­ni­ce Evrop­ske uni­je neo­d­go­vor­no us­pro­ti­vi­le da Gru­zi­ji do­de­le sta­tus kan­di­da­ta za član­stvo u uni­ji. Po nje­go­vim re­či­ma, ta­da je „par­ti­ja glo­bal­nog ra­ta” uti­ca­la na ta­kvu od­lu­ku i po­ku­ša­la da je is­ko­ri­sti za or­ga­ni­zo­va­nje re­vo­lu­ci­je u Gru­zi­ji. Ta­da su ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je u Gru­zi­ji iz­bi­le na po­li­tič­ku sce­nu i zah­te­va­le ostav­ku vla­de.

Pred­sed­ni­ca Gru­zi­je Sa­lo­me Zu­ra­bi­švi­li, po­zna­ta po an­ti­ru­skoj opre­de­lje­no­sti, po­no­vi­la je da će sta­vi­ti ve­to na ovaj za­kon, od­no­sno da ga ne­će pot­pi­sa­ti. Na jed­nom bri­fin­gu pred­lo­ži­la je da se u nje­ga une­su su­štin­ske iz­me­ne ili da se nje­go­vo spro­vo­đe­nje od­lo­ži do 1. no­vem­bra, po­sle par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. Ne­ka oni ko­ji ta­da do­đu na vlast od­lu­če da li će pri­hva­ti­ti taj „ru­ski za­kon” ili će ga od­ba­ci­ti, re­kla je Sa­lo­me Zu­ra­bi­švi­li. Već ra­ni­je je sa­op­šte­no da bi taj za­kon mo­gao da pot­pi­še pred­sed­nik par­la­men­ta, či­me bi bi­lo omo­gu­će­no nje­go­vo spro­vo­đe­nje.

Da ni­je reč sa­mo o unu­tra­šnjem spo­ru vla­sti i opo­zi­ci­je, već i o ozbilj­nom upli­ta­nju sa stra­ne, sve­do­če mno­ge či­nje­ni­ce, ko­je se ne kri­ju. Cilj je da se Gru­zi­ja što vi­še odvo­ji od Ru­si­je i uve­de u za­pad­nu or­bi­tu. U Tbi­li­si­ju je sa ža­lje­njem sa­op­šte­no da je ame­rič­ki Stejt de­part­ment sa­op­štio da će do­no­še­nje za­ko­na ugro­zi­ti ame­rič­ko-gru­zij­ske od­no­se. Pred­sed­nik Ko­mi­te­ta za me­đu­na­rod­ne od­no­se ne­mač­kog Bun­de­sta­ga Mi­ha­el Rot iz­ja­vio je po­sle raz­go­vo­ra s li­de­ri­ma gru­zij­ske opo­zi­ci­je da „ne vi­di ni­ka­kvu šan­su za ja­snu bu­duć­nost ze­mlje” ako se usvo­ji ovaj za­kon.

Ogla­sio se i biv­ši pred­sed­nik Gru­zi­je Mi­ha­il Sa­ka­švi­li, ko­ji u Tbi­li­si­ju iz­dr­ža­va ka­znu za­tvo­ra. On je jed­nom por­ta­lu iz­ja­vio da „pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je tre­ba da od­ba­ce am­bi­ci­je jer se sa­da re­ša­va sud­bi­na Gru­zi­je”. Po­treb­no nam je da se sa­gla­si­mo o kan­di­da­ti­ma za še­fa dr­ža­ve i dru­ge ru­ko­vo­de­će lič­no­sti, sma­tra Sa­ka­švi­li. Nje­go­va po­li­tič­ka sud­bi­na je, me­đu­tim, za­pe­ča­će­na.

Usva­ja­njem za­ko­na o stra­nim agen­ti­ma sta­vlje­na je tač­ka sa­mo na je­dan od mno­go­broj­nih pro­ble­ma s ko­ji­ma su su­o­ča­va ova kav­ka­ska re­pu­bli­ka. Ka­ko će se raz­vi­ja­ti pri­li­ke u ovoj ze­mlji na ve­o­ma ose­tlji­vom evro­a­zij­skom pod­ruč­ju, po­ka­za­će se vr­lo br­zo.

*Biv­ši šef do­pi­sni­štva Tan­ju­ga iz Mo­skv