Табаковићева: Поскупљења нису појела животни стандард

Народна банка Србије (НБС) очекује да ће већ у овом месецу инфлација ући у границе циља од три одсто плус, минус 1,5 одсто, што значи да ће вероватно износити 4,5 одсто колика је горња граница, саопштили су јуче представници централне банке на презентацији „Извештаја о инфлацији – мај 2024”. Њихова очекивања су да ће привредни раст у овој години износити 3,5 одсто.

Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, рекла је да се инфлација налази на снажној опадајућој путањи, при чему је последњих неколико месеци успоравала и брже од очекивања. Ипак, инфлација у априлу није успорила додатно у односу на март, јер је у оба месеца износила пет одсто годишње, а разлог за то је сезонски, тачније више цене пољопривредних производа из новог рода. И сама Јоргованка Табаковић је рекла да су њихове пројекције показивале да ће она у априлу пасти на 4,8 одсто и да су били помало разочарани када су стигли подаци званичне статистике. Тих пет одсто је више него троструко ниже у односу на врхунац из марта прошле године.

Табаковићева је нагласила да пад инфлације показује да је монетарна политика била адекватна и да је истовремено обезбедила средњерочну ценовну стабилност, наставак позитивних стопа привредног раста и очување показатеља проблематичних кредита близу историјски најнижег нивоа од три одсто.

Гувернер НБС је казала и да се очекивања да се инфлација у Србији врати у границе циља заснивају на обрађених око 30.000 цена производа и услуга са око 130 интернет страница у реалном времену, а у оквиру којег се развијају и технике које се ослањају на вештачку интелигенцију.

НБС очекује да ће просечна месечна инфлација у овој години бити 4,4 одсто, а догодине 3,3 одсто. „С обзиром на то да смо претходних месеци могли да чујемо коментаре појединаца да је инфлација појела животни стандард грађана, желим да нагласим да је захваљујући расту зарада и пензија, као и успоравању инфлације, међугодишњи реални раст зарада у јануару и фебруару ове године достигао 9,2 одсто, а пензија 14,2 одсто. У прилог побољшања животног стандарда говори и раст покривености просечне потрошачке корпе просечном зарадом и раст покривености минималне корпе минималном зарадом, на око 94 одсто, што је највиши ниво до сада”, навела је она.

Она је додала и да су одлуку о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу од 6,5 одсто „определили” повишени глобални инфлаторни притисци, као и даље знатна неизвесност у погледу кретања светских цена енергената и других примарних производа.

За привредни раст биће заслужна домаћа тражња, наставак раста запослености и зарада, пре свега у приватном сектору, али без знатнијих инфлаторних ефеката јер ће раст зарада у већој мери бити резултат повећане продуктивности.

Други важан фактор привредног раста ове године и надаље су инвестиције, и приватне и државне.

Очекује се да ће ове године страни инвеститори из земље изнети на име дивиденди 1,9 милијарди евра, што је на прошлогодишњем нивоу.

Народна банка је за прва четири месеца ове године нето купила 530 милиона евра.

У марту на годишњем нивоу кредити су повећани за 1,3 одсто, а банкари очекују раст тражње за зајмовима и грађана и привреде.