Част, Србију и Српску неће нам одузети

Никола Белић

Председник Александар Вучић рекао је јуче у Руском дому, на почетку свог говора на тему „Ревизија историјских чињеница и отпор слободарских народа”, у присуству патријарха Порфирија, да је премијер Словачке Роберт Фицо, на кога је јуче извршен атентат, један од малобројних слободних и слободарских лидера у Европи и велики пријатељ Србије и позвао да се сви молимо за његово здравље. „Желео бих на почетку, Ваша светости, да вас замолим заједно са свим архијерејима наше цркве, ако то смем и у време Сабора (СПЦ) да учиним, да се сви заједно молимо за здравље и опоравак нашег брата и пријатеља Роберта Фица и да му Бог подари дуг живот”, рекао је Вучић.

Он је истакао да после тог мучког напада може да каже да је Фицо не само један од малобројних слободних и слободарских лидера у Европи већ и један од људи који је увек имао огромну снагу чак и када је био толико и тако брутално нападан, да нико није ни сањао, ни могао да помисли да ће на велика врата да се врати на политичку позорницу Словачке. 

„Он је својом упорношћу, марљивошћу, огромном енергијом то успео, а био је непоколебљив и данас је непоколебљив пријатељ Србије. И верујем да ће то заувек остати, као што су и он и Словачка у нашим срцима, јер као мало ко, увек су бивали на страни Србије и никада то нећемо заборавити. Надам се да ћу имати прилике ускоро с њим да разговарам као што сам разговарао с њим пре неколико дана. И верујем да ћемо имати боље вести у данима које су пред нама”, рекао је Вучић.

Део обраћања је потом наставио на руском језику, цитирајући речи Џорџа Орвела да „онај који контролише прошлост – контролише будућност”. Поручио је да народ који се не бори не може да разуме своју садашњост и, најважније, нема будућност. „Управо зато траје беспоштедна и безочна борба између оних који би изменом чињеница из прошлости да промене своју политичку позицију у будућности и оних који би, с друге стране, да не окрњеним сачувају чињенице и доказе о догађајима из прошлости, без обзира на снагу и моћ политичких чинилаца у садашњости и будућности. Наравно, присталице историјског ревизионизма то правдају континуираном интеракцијом између садашњости и прошлости, сталном борбом чињеницама, као и могућностима увида у државне архиве и датотеке. Та школа мишљења своју теоријску подлогу нашла је у учењу америчког историчара Мекфирсона и тзв. демократским узусима, а тобож без политичке намере и циља, мења чињенице и новонастале платформе користи за стварање новог политичког контекста са циљем стварања виталних стратешких и геополитичких циљева”, поручио је Вучић.

Рекао је да је посебно интересантна чињеница да су сви велики актери савремене политике разумели значај тумачења прошлости и лукаво себе увек престављајући као жртве туђег негационизма и ревизионизма, управо желе да потврде исправност сопствене позиције. „По правилу, из свих земаља Запада можете чути речи о ’Путиновом ревизионизму’, његовом ’искривљеном тумачењу историје’, док из Русије неретко слушате о дегенерацији ставова западне политичке школе и замени теза наметањем лажи уместо истине, као основном принципу западног политичког и стратешког делања. Доминација западне економије и њихове глобалне меке моћи, посебно укључујући медијску сферу, довела је до тога да оно што су били историјски аксиоми буде подвргнуто преиспитивању, неретко извргнуто руглу и трагичном извртању чињеница које више нису чињенице, већ некакве ’бесмислене измишљене лажи из прошлости’.

Казао је да ће, да се не бисмо изгубили у историјским расправама, навести сликовите примере. „Један од најупечатљивијих примера покушаја конструисања антиисторијског наратива, тј. преношење одговорности за последице оружаних сукоба којима се изнова треба враћати јесу они који се односе на Први и Други светски рат. Један од еклатантних примера садржан је у књизи Кристофера Кларка под насловом ’Месечари’, у којој аутор износи тезу да ’не постоји искључива кривица Немачке и Аустроугарске за избијање Првог светског рата’, већ нескривено имплицира историјски апсолутно неутемељену одговорност Србије за избијање тог светског сукоба”, навео је председник.

Казао је да „говоримо о тенденцији која се јавља код одређених историчара с намером да се Србији, али и Русији, припише одговорност за избијање сукоба”. „Посебни изазови су с темом Другог светског рата и све док се у многим срединама и друштвима отворено негира геноцидни карактер, масовност, бруталност и територијална распрострањеност геноцида који је хрватска држава починила над припадницима српског, јеврејског и ромског народа између 1941. и 1945. године, дотле се тим срединама и друштвима још отвореније и бруталније негирају обим и карактер страдања цивила и припадника оружаних снага СССР-а, односно негира се одлучујућа улога Црвене армије у коначном и потпуном слому Трећег рајха и нацистичке Немачке. Као припадници српског народа никада нисмо и никада нећемо остати неми на негирање или минимизирање последица Холокауста, имајући у виду заједничку страдалничку судбину српског, јеврејског и ромског народа”, рекао је Вучић.

Време у којем живимо обремењено је бројним примерима покушаја кривотворења Другог светског рата, упозорио је председник Србије. Додао је да је с тим у вези, у контексту одупирања негирању Холокауста, посебно упечатљиво и уверљиво да се читав низ историчара, међу којима се посебно издваја Дебора Липштад, Србија и целокупан српски народ изнова суочавају с безбројним покушајима негирања геноцида у Другом светском рату. „Ти покушаји су нескривени, потпуно античињенични и антицивилизацијски. У томе предњачи читав низ хрватских историчара и псеудоисторичара, али и не само они. Упорно се истрајава на тврдњи како ’злочини почињени над Србима на целокупној територији НДХ не садрже биће кривичног дела геноцида’”, нагласио је Вучић.

Рекао је да је ово у тој мери у супротности с историјским чињеницама да указује на спремност одређених кругова да изнова изазову истоветна или слична страдања. „Довољно је указати на то да је творац термина геноцид правник јеврејског порекла Рафаел Лемкин пре тачно 80 година дефинисао појам геноцида управо на примеру Холокауста и геноциду почињеног над Србима у НДХ, који су у време објављивања његове књиге и даље били у току. Уз свеобухватну употребу социјалних мрежа, савремених медија, већина младих, и не само на Западу, данас сматра да су Американци одлучујуће допринели победи у Другом светском рату над нацистичком Немачком, те да искрцавање савезничких снага у Нормандију била пресудна и најважнија битка у Другом светском рату. Не умањујући важност снаге америчке економије и моћи њиховог оружја реч је, наравно, о бруталној неистини. У овом случају бројеви говоре више од речи”, нагласио је Вучић.