Čast, Srbiju i Srpsku neće nam oduzeti

Nikola Belić

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je juče u Ruskom domu, na početku svog govora na temu „Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda”, u prisustvu patrijarha Porfirija, da je premijer Slovačke Robert Fico, na koga je juče izvršen atentat, jedan od malobrojnih slobodnih i slobodarskih lidera u Evropi i veliki prijatelj Srbije i pozvao da se svi molimo za njegovo zdravlje. „Želeo bih na početku, Vaša svetosti, da vas zamolim zajedno sa svim arhijerejima naše crkve, ako to smem i u vreme Sabora (SPC) da učinim, da se svi zajedno molimo za zdravlje i oporavak našeg brata i prijatelja Roberta Fica i da mu Bog podari dug život”, rekao je Vučić.

On je istakao da posle tog mučkog napada može da kaže da je Fico ne samo jedan od malobrojnih slobodnih i slobodarskih lidera u Evropi već i jedan od ljudi koji je uvek imao ogromnu snagu čak i kada je bio toliko i tako brutalno napadan, da niko nije ni sanjao, ni mogao da pomisli da će na velika vrata da se vrati na političku pozornicu Slovačke. 

„On je svojom upornošću, marljivošću, ogromnom energijom to uspeo, a bio je nepokolebljiv i danas je nepokolebljiv prijatelj Srbije. I verujem da će to zauvek ostati, kao što su i on i Slovačka u našim srcima, jer kao malo ko, uvek su bivali na strani Srbije i nikada to nećemo zaboraviti. Nadam se da ću imati prilike uskoro s njim da razgovaram kao što sam razgovarao s njim pre nekoliko dana. I verujem da ćemo imati bolje vesti u danima koje su pred nama”, rekao je Vučić.

Deo obraćanja je potom nastavio na ruskom jeziku, citirajući reči Džordža Orvela da „onaj koji kontroliše prošlost – kontroliše budućnost”. Poručio je da narod koji se ne bori ne može da razume svoju sadašnjost i, najvažnije, nema budućnost. „Upravo zato traje bespoštedna i bezočna borba između onih koji bi izmenom činjenica iz prošlosti da promene svoju političku poziciju u budućnosti i onih koji bi, s druge strane, da ne okrnjenim sačuvaju činjenice i dokaze o događajima iz prošlosti, bez obzira na snagu i moć političkih činilaca u sadašnjosti i budućnosti. Naravno, pristalice istorijskog revizionizma to pravdaju kontinuiranom interakcijom između sadašnjosti i prošlosti, stalnom borbom činjenicama, kao i mogućnostima uvida u državne arhive i datoteke. Ta škola mišljenja svoju teorijsku podlogu našla je u učenju američkog istoričara Mekfirsona i tzv. demokratskim uzusima, a tobož bez političke namere i cilja, menja činjenice i novonastale platforme koristi za stvaranje novog političkog konteksta sa ciljem stvaranja vitalnih strateških i geopolitičkih ciljeva”, poručio je Vučić.

Rekao je da je posebno interesantna činjenica da su svi veliki akteri savremene politike razumeli značaj tumačenja prošlosti i lukavo sebe uvek prestavljajući kao žrtve tuđeg negacionizma i revizionizma, upravo žele da potvrde ispravnost sopstvene pozicije. „Po pravilu, iz svih zemalja Zapada možete čuti reči o ’Putinovom revizionizmu’, njegovom ’iskrivljenom tumačenju istorije’, dok iz Rusije neretko slušate o degeneraciji stavova zapadne političke škole i zameni teza nametanjem laži umesto istine, kao osnovnom principu zapadnog političkog i strateškog delanja. Dominacija zapadne ekonomije i njihove globalne meke moći, posebno uključujući medijsku sferu, dovela je do toga da ono što su bili istorijski aksiomi bude podvrgnuto preispitivanju, neretko izvrgnuto ruglu i tragičnom izvrtanju činjenica koje više nisu činjenice, već nekakve ’besmislene izmišljene laži iz prošlosti’.

Kazao je da će, da se ne bismo izgubili u istorijskim raspravama, navesti slikovite primere. „Jedan od najupečatljivijih primera pokušaja konstruisanja antiistorijskog narativa, tj. prenošenje odgovornosti za posledice oružanih sukoba kojima se iznova treba vraćati jesu oni koji se odnose na Prvi i Drugi svetski rat. Jedan od eklatantnih primera sadržan je u knjizi Kristofera Klarka pod naslovom ’Mesečari’, u kojoj autor iznosi tezu da ’ne postoji isključiva krivica Nemačke i Austrougarske za izbijanje Prvog svetskog rata’, već neskriveno implicira istorijski apsolutno neutemeljenu odgovornost Srbije za izbijanje tog svetskog sukoba”, naveo je predsednik.

Kazao je da „govorimo o tendenciji koja se javlja kod određenih istoričara s namerom da se Srbiji, ali i Rusiji, pripiše odgovornost za izbijanje sukoba”. „Posebni izazovi su s temom Drugog svetskog rata i sve dok se u mnogim sredinama i društvima otvoreno negira genocidni karakter, masovnost, brutalnost i teritorijalna rasprostranjenost genocida koji je hrvatska država počinila nad pripadnicima srpskog, jevrejskog i romskog naroda između 1941. i 1945. godine, dotle se tim sredinama i društvima još otvorenije i brutalnije negiraju obim i karakter stradanja civila i pripadnika oružanih snaga SSSR-a, odnosno negira se odlučujuća uloga Crvene armije u konačnom i potpunom slomu Trećeg rajha i nacističke Nemačke. Kao pripadnici srpskog naroda nikada nismo i nikada nećemo ostati nemi na negiranje ili minimiziranje posledica Holokausta, imajući u vidu zajedničku stradalničku sudbinu srpskog, jevrejskog i romskog naroda”, rekao je Vučić.

Vreme u kojem živimo obremenjeno je brojnim primerima pokušaja krivotvorenja Drugog svetskog rata, upozorio je predsednik Srbije. Dodao je da je s tim u vezi, u kontekstu odupiranja negiranju Holokausta, posebno upečatljivo i uverljivo da se čitav niz istoričara, među kojima se posebno izdvaja Debora Lipštad, Srbija i celokupan srpski narod iznova suočavaju s bezbrojnim pokušajima negiranja genocida u Drugom svetskom ratu. „Ti pokušaji su neskriveni, potpuno antičinjenični i anticivilizacijski. U tome prednjači čitav niz hrvatskih istoričara i pseudoistoričara, ali i ne samo oni. Uporno se istrajava na tvrdnji kako ’zločini počinjeni nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH ne sadrže biće krivičnog dela genocida’”, naglasio je Vučić.

Rekao je da je ovo u toj meri u suprotnosti s istorijskim činjenicama da ukazuje na spremnost određenih krugova da iznova izazovu istovetna ili slična stradanja. „Dovoljno je ukazati na to da je tvorac termina genocid pravnik jevrejskog porekla Rafael Lemkin pre tačno 80 godina definisao pojam genocida upravo na primeru Holokausta i genocidu počinjenog nad Srbima u NDH, koji su u vreme objavljivanja njegove knjige i dalje bili u toku. Uz sveobuhvatnu upotrebu socijalnih mreža, savremenih medija, većina mladih, i ne samo na Zapadu, danas smatra da su Amerikanci odlučujuće doprineli pobedi u Drugom svetskom ratu nad nacističkom Nemačkom, te da iskrcavanje savezničkih snaga u Normandiju bila presudna i najvažnija bitka u Drugom svetskom ratu. Ne umanjujući važnost snage američke ekonomije i moći njihovog oružja reč je, naravno, o brutalnoj neistini. U ovom slučaju brojevi govore više od reči”, naglasio je Vučić.