Почаст војводи Шупљикцу

Панчево – Годишњица Мајске скупштине обележена је у Панчеву  државном церемонијом одавања почасти Стевану Шипљикцу, првом војводи Српске Војводине из 1848. године.  Венце и цвеће на споменик војводи Шупњикцу у Панчеву положили су Сања Лакић, помоћник министра за рад, запошљавање борачка и социјална питања, потпредседница Покрајинске владе Сандра Божић, представници Министарства одбране, града Панчева,  достојници Српске православне цркве, Фондације „Светозар Милетић”, као и чланови борачких удружења и грађани.

Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије обележио је 176. годишњицу Мајске скупштине српског народа у Војводини, одржане 1848. године у Сремским Карловцима. Церемоније полагања венца на гроб првог српског војводе Стевана Шупљикца и одавања почасти одржана је и у манастиру Крушедол. У Сремским Карловцима одата је почаст вожду Ђорђу Стратимировићу и патријарху Јосифу Рајачићу и одржана Свечана академија.

Скупштина се састала 1. и 3. маја 1848. у Сремским Карловцима и поставила захтеве који су постали темељи за даља политичка настојања Срба у Угарској. На њој су представници Срба из Аустријског царства одлучили да прогласе Српску Војводину,  дефинисану као самоуправну српску област. За српског војводу изабран је пуковник Стеван Шупљикац, док је карловачки архиепископ и митрополит Јосиф Рајачић проглашен за српског патријарха.

Срем с границом, Барања, Бачка са бечејским дистриктом и шајкашким батаљоном и Банат са границом и кикиндским дистриктом уједињују се у „Србску Војводину”. Као извршно тело постављен је Народни одбор на челу са Ђорђем Стратимировићем, који је формирао одборе по градовима и пододборе по селима, те потискују старе власти и спроводе прави револуционарни преврат. Прве побуне Срба избиле су у Земуну и Панчеву и у околини Кикинде.

Револуција 1848. представљала је завршетак прве фазе националних покрета. Одлуке Мајске скупштине са захтевима за националну и политичку равноправност биле су основа будућим генерацијама у њиховој борби за уједињењем, која се завршила уласком Војводине у састав Србије после Првог светског рата.