Евровизија и газавизија

Традиционалној палестинској марами, кефији, било је забрањено да се појави на фестивалу разузданих костима и провокативног кича, али геополитика је ипак доминирала бекстејџом музичког такмичења „Евровизија” у Малмеу.

Недељама пре манифестације активисти против рата у Гази упозоравали су на двоструке стандарде Европске уније за радиодифузију (ЕБУ), власника и организатора „Евровизије”, која је Русији забранила учешће само дан после почетка агресије на Украјину 24. фебруара 2022, а сада се оглушила о све позиве да се због разорног блискоисточног рата искључи Израел.

Организатори су се својски потрудили да Израел не личи на Русију, па је једну агресију казнио екскомуникацијом, а другу наградио дирљивом пажњом. Све је садржано у саопштењу издатом у априлу: ЕБУ прихвата „дубину осећања” коју је провоцирао „страшни рат” на Блиском истоку, али „док снажно подржавамо слободу говора и право на исказивање мишљења у демократском друштву, чврсто се противимо било каквој форми онлајн злоупотреба, језику мржње или узнемиравања усмереног против наших уметника или било које особе повезане с такмичењем”.

„’Евровизија’ је неполитички музички догађај... То није такмичење између влада”, понављали су из уније која је желела да остави утисак да се труди да елиминишу политику. Прошле године је украјинском председнику Володимиру Зеленском онемогућено да се обрати публици током финалне вечери.

Лепо. Тако би требало да буде, али Русија са „Евровизије” није склоњена због балалајке већ због агресије. Никако не делује да је мотив у хармонији с музиком. Русија није савезник па може да буде избачена.

Израел је савезник и његова агресија не повлачи санкције. ЕБУ је ју марту потврдио учешће младе Израелке Еден Голан, али под условом да се промени оригинални наслов песме који је исказивао жељу израелских власти за политизацијом. „Октобарска киша” била је сувише отворена алузија на масакр 7. октобра прошле године када је палестински Хамас на југу Израела убио 1.200 недужних јеврејских цивила, махом девојака и младића.

Пошто су пропалестинске студентске манифестације по САД и Европи углавном „пацифизоване”, поборници права на слободу говора искористили су гламур „Евровизије” да искажу своје противљење рату који је обележен израелском „прекомерном употребом силе” због чега је страдало 35.000 Палестинаца, махом жена и деце, па неки Израел оптужују за геноцид.

Више од хиљаду шведских музичара потписало је петицију која је позивала да се Израелу забрани учешће. Асоцијација композитора и текстописаца Исланда, који умало није представљао Палестинац из Јерусалима који се пријавио за национално такмичење, тражила је да Исланд не иде на „Евровизију” уколико се Израелу не ускрати учешће по истом основу по коме је то учињено Русији.

Испоставило се да је „Евровизија” изложбени павиљон који промовише све врсте бинарних и небинарних родних различитости, али не и различитости у мишљењу. Организатори су били одлучни да спрече свако противљење рату у Гази. Забранили су уношење застава сем земаља учесница, плус оне у бојама дуге.

Шведски поп певач палестинског порекла укорен је што је имао кефију обмотану око зглоба на руци. Није узвикивао пароле, није поменуо ни Газу ни Израел, само је немо исказивао солидарност с патњама Палестинаца. Ирска група морала је да уклони написе „Примирје” и „Слобода Палестини” написане на старокелтском.

Холандски такмичар је дисквалификован јер се тумачило да је на конференцији за штампу главу прекривао националном заставом – у знак протеста што је седео поред израелске такмичарке. Холандски жири је одбио да гласа у знак солидарности.

Испоставило се да све мере строгоће нису биле довољне. Израелска нумера под називом „Ураган” дочекана је у публици звиждуцима и повицима „Слободна Палестина”. Хиљаде су у Малмеу протестовале због учешћа Израела. Махали су палестинским заставама и узвикивали „Евровизија уједињена у геноциду”, што је била директна референца на званични мото „Уједињени у музици”.

Шведска полиција, иста која је зарад поштовања слободе изражавања знала да не реагује када су екстремисти у Малмеу јавно спаљивали исламску свету књигу Куран, конфисковала је заставе и кефије и одстранила климатску активистикињу Грету Тунберг.

Белгијски јавни сервис на фламанском прекинуо је накратко пренос полуфинала како би емитовао протестну поруку. „Осуђујемо кршење људских права Државе Израел. Штавише, Држава Израел уништава медијске слободе. Зато тренутно прекидамо емитовање”, речено је у поруци синдиката уметника, техничара и радника из културе која још каже: „Уверени смо да Држава Израел чини геноцид и да је стога скандалозно да израелска песма учествује на такмичењу ’Евровизија’.”

Било је, наравно, много расправа. Док су једни заступали тезу да израелска певачица није одговорна за потезе своје владе и да уметност не треба мешати с политиком, други су били мишљења да сама одлука о представљању Израела у оваквим временима представља политички чин.

Еден Голан, коју су у Малмеу штитили припадници израелске службе Шин Бет, на крају је освојила пето место иако није добила ни бод од 26 жирија, што је вероватно такође била политика. Вратила се у Израел, где ће ускоро морати на одслужење војног рока. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху описао је протесте као део „ужасног таласа антисемитизма”. Протести нису били насилни, понајмање су антисемитски кошмар како би премијер желео да представи.

Млада Еден није одговорна за политику свог премијера, али он је директно одговоран што су њу у Малмеу извиждали. И што је остала без селфија с публиком.

Нетанјаху наноси огромну штету својој земљи. Израелским експертима из разних дисциплина отказују се позиви на конференције, обустављају се запошљавања или ангажовање у разним институцијама, одбијају се научни радови, ремете предавања по свету.

Бојкот доживљавају и уметници. Десетине хиљада уметника и куратора из Европе и Северне Америке потписало је петицију да се Израел искључи са овогодишњег бијенала у Венецији. „Уметници и куратори израелског павиљона ће изложбу отворити када се постигне споразум о примирју и ослобађању талаца”, стоји на улазу затвореног павиљона.

Израелски издавачи једва да су склопили неки посао на овогодишњем сајму књига у Лондону. Израелским музичарима отказују се концерти. Сликарима се ограничава приступ галеријама. Филмски фестивали избегавају да прикажу израелске филмове и позову редитеље страхујући од пропалестинских демонстраната. Све је теже наћи дистрибутере. „Све у свему, ми смо данас доста слични Русији”, констатује Адар Шафран, директор Удружења израелских продуцената.

Да би избегли изолацију, Израелци би морали да се ослободе Нетанјахуове зле коби. И да пажљивије слушају шта им поручују демонстранти од калифорнијског Берклија до оних испред арене у Малмеу.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa