САД третирају међународну правду као оружје

Оклевање тужиоца Међународног кривичног суда (МКС) у Хагу да истражи ратне злочине које је Израел починио на окупираној палестинској територији нарушило је његов кредибилитет на глобалном југу. Тужилац би требало да буде независан и непристрастан кад одлучује о томе ко ће се кривично гонити, али у доношењу одлуке о избору предмета који ће се водити МКС тужилац неизбежно открива своју политичку оријентацију. Од 2022. он је своју пажњу фокусирао на руске лидере. То га је учинило веома популарним у западним престоницама, каже у разговору за „Политику” Вилијам Шабас, професор на Универзитету Мидлсекс у Великој Британији и на Универзитету у Лајдену у Холандији, један од најпризнатијих светских правних стручњака кад је реч о злочину геноцида и људским правима. Професор Шабас био је један од правних заступника Србије у спору с Хрватском пред Међународним судом правде у Хагу.

„Свет је компликовано место. Не можете истовремено задовољити глобални север и глобални југ. У мери у којој тужилац следи политичке приоритете западних држава, биће ’кредибилан’ на северу, али не и на југу”, објашњава Шабас.

Након што су САД и њихови савезници изразили забринутост да би МКС могао да изда налоге за хапшење израелских званичника, тужилаштво овог суда издало је саопштење у којем се позива на прекид „свих покушаја да се ометају, застраше или непрописно утичу на њене званичнике”, рекавши да поткопавају „независност и непристрасност” суда.

„Однос Сједињених Држава према МКС је конфузан и лицемеран. Председник Бајден је похвалио суд кад је издао налог за хапшење председника Путина 2023, иако влада Сједињених Држава заузима став да међународно право забрањује суду да кривично гони држављане земље која није потписница Римског статута, што је случај с Русијом. Кад је Трамп био председник, усвојен је закон да се суд казни таквим мерама као што су ускраћивање виза службеницима суда и заплена њихових личних банковних рачуна и друге имовине. Очигледно је све то било неефикасно. Сједињене Државе воле да проповедају оданост међународној правди. Често су јако подржавале међународну правду, почевши од Нирнбершког суђења. Али оне правду третирају као оружје које треба користити против својих противника”, објашњава овај професор права.

Према његовим речима, САД су биле веома „одане” Међународном кривичном суду за бившу Југославију (МКСЈ) јер су веровале да могу да контролишу ту институцију.

„У једном тренутку, 1999. године, тужилац МКСЈ указао је да би требало да се истражују наводни ратни злочини Сједињених Држава. То је изазвало реакцију америчких законодаваца, сличну овој коју видимо данас кад је реч о интересовању Међународног кривичног суда за Палестину”, каже Шабас.

Секретар за штампу Беле куће Карин Жан Пјер, у одговору на питање о потенцијалним налозима за хапшење Израелаца, рекла је: „Били смо јасни у вези с истрагом МКС-а. Ми то не подржавамо. Не верујемо да они имају јурисдикцију.” На питање да ли је то тачно, имајући у виду да Израел није ратификовао статут МКС-а и не признаје његову јурисдикцију, Шабас објашњава да, према Римском статуту, МКС може да врши јурисдикцију над злочинима почињеним на територији државе чланице, а Палестина је држава чланица.

„Жалбено веће МКС-а одлучило је да нема имунитета пред судом, чак ни за лидера државе која није чланица статута”, истиче наш саговорник.

Коментаришући изјаву израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да под његовим вођством Израел никад неће прихватити било какав покушај МКС-а да поткопа право Израела на самоодбрану, Шабас каже да деловање у самоодбрани не може бити оправдање за чињење ратних злочина, злочина против човечности и геноцида.

„То је случај и у израелском кривичном праву, као што је случај и на Међународном кривичном суду. То би, заправо, био опасан преседан кад би се геноцид могао оправдати на основу тога да је неко деловао у самоодбрани”, категоричан је Шабас.

Тужилац МСК, како каже, показао је велику невољност да настави с истрагама израелских лидера.

„Далеко од тога да показује антисемитизам, његово понашање сугерише да он има велике симпатије према Израелу. Нетанјаху сматра да је свака критика Израела мотивисана антисемитизмом. Очигледно да је то апсурдна и изопачена позиција”, сматра Шабас.

На питање да ли би балканско искуство могло да покаже шта би евентуално могло да чека Израел, наш саговорник каже да наслеђе Међународног кривичног суда за бившу Југославију може бити сложено због наратива који је произвео фокусирајући се на Србе и Србију.

„Неке од најгорих злоупотреба међународног права, као што је хрватска операција ’Олуја’ из 1995. године, остале су некажњене. Ставови према суђењима после Другог светског рата у Нирнбергу и Токију мењали су се и развијали током деценија, а то ће вероватно бити случај и с бившом Југославијом. МКС је заиста урадио тако мало. МКСЈ је био изузетно продуктиван у поређењу с МКС-ом, који је осудио неколико особа и ослободио више људи него што је осудио. Веома скроман утицај МКС-а ограничен је на неколико појединаца у неколико грађанских ратова у Африци”, објашњава Шабас.

МКС истражује и суди појединцима оптуженим за геноцид, ратне злочине, злочине против човечности и злочин агресије. Неки сматрају да је Шабасов став према геноциду превише рестриктиван, на шта он каже: „Реч је о томе да ли правна квалификација треба да буде злочин против човечности радије него геноцид.”

На питање које су кључне разлике између ова два злочина Шабас каже да је геноцид екстремни облик злочина против човечности. „Дела геноцида такође се могу процесуирати као злочини против човечности, али обрнуто није истина. То је зато што је за геноцид потребан доказ о намери да се уништи етничка група, док се злочини против човечности односе на прогон појединаца или групе чак и кад нема деструктивне намере. У предметима пред МКСЈ проблеми су увек били повезани с разликовањем између етничког чишћења и стварног физичког уништења. Граница између те две категорије није увек врло јасна. Оптужба за геноцид може да се примени тамо где постоји етничко чишћење праћено доказима о намери да се уништи група. Ова питања сада се разматрају у предметима Међународног суда правде који се баве Мјанмаром и Палестином”, каже Вилијам Шабас.