У Турској осуђен „курдски Кисинџер”

Делиоци правде у Анкари осудили су водеће политичаре прокурдске Народне демократске партије, против које је иначе покренут и судски поступак за забрану. То суђење је изазвало пажњу у политичкој јавности у земљи али и у иностранству, поготово у Европској унији, која критикује турску владу да прогони политичке противнике и да не поштује основне људске слободе и владавину права.

Бивши лидер прокурдске Народне демократске партије (ХДП) Селахатин Демирташ, који се још од 2015. налази у притвору, сада је осуђен на 42 године затвора. Потпредседница те странке Фиген Јуксекдаг остаће иза решетака тридесет година. Они су се нашли на удару правосудних органа пошто су организовали протесте грађана у пограничном граду Кобане, у којима је страдало 37 особа. То је почетак. Против њих и више од сто курдских политичара – партијских функционера, посланика и градоначелника на југоистоку Анадолије – већ дуже време води се и судски поступак под оптужбом да подржавају и пропагирају у Турској забрањену Радничку партију Курдистана (ПКК), која се деценијама бори за већа права око петнаест милиона Курда, који претежно живе на југоистоку Анадолије, односно да угрожавају територијални интегритет и суверенитет земље.

„Ова суђења су политички мотивисана како би се ућуткали они који не аплаудирају председнику Тајипу Ердогану и његовој влади”, одбацује оптужбе Демирташ.

Он је већ годинама на удару власти под оптужбом да подржава „курдске сепаратисте и терористе”, тј. ПКК, која је на листи терористичких организација у Европској унији, Америци и Турској. Он одбацује те оптужбе и каже да се бори за аутономна права свог народа, коме су ускраћена многа права.

Демирташ је започео успешну политичку каријеру пре десетак година. Он је мимо свих очекивања и процена 2015. успео да освоји више од дванаест одсто гласова и да, као трећа по снази странка, уђе у парламент. То је пореметило рачунице владајућој Партији правде и развоја (АКП), која је изгубила један број гласова, и председник Ердоган је морао је да формира коалициону владу. После тог неочекиваног успеха многи су у Демирташу видели перспективног млађег политичара, својеврсног „курдског Кисинџера”. Али он се убрзо нашао на удару власти под оптужбом да подржава и пропагира „курдски тероризам” и завршио је иза решетака. У његовом окружењу тврде да иза тога стоји председник Ердоган, што у владајућој странци одлучно демантују. Анкара се због овог случаја нашла на удару критика у Европској унији и у групама које се у свету боре за људска права и слободе. То је довело до „замрзавања” приступних преговора Анкаре и Брисела, који већ две деценије нису одмакли од почетка.

На оптуженичкој клупи се нашло више од сто курдских политичара, посланика и активиста ХДП. Судски поступак је покренут и за затварање прокурдске Народне демократске партије. Како би избегла блокаду на недавним локалним изборима, она је променила име и сада наступа као Партија народне једнакости и демократије (ДЕМ партија).

Европски суд за људска права у Стразбуру критикује Анкару и већ дуже време позива турске власти да ослободе курдског политичара из притвора у коме је досад био више од пет година. Поготово што се Демирташ нашао иза решетака због јавно изговорене речи. Али у Анкари се не осврћу на критике које последњих година стижу из ЕУ, из суда у Стразбуру, као и из Амнести интернешенела и других.

Суђење курдским политичарима изазвало је велико интересовање и у земљи, наводи истанбулски „Хуријет”. У судници у којој је у Анкари одржан последњи претрес могли су да се виде функционери и посланици водеће опозиционе Републиканске народне партије, курдски политичари и међународни посматрачи.