Мали рат у израелском ратном кабинету

После седам месеци рата, у којем је „тотална победа” над Хамасом све мање остварив циљ, израелски војни естаблишмент први пут је јавно испољио незадовољство политиком Бенјамина Нетанјахуа, који упорно одбија да размотри планове за будућност појаса Газе.

Потврђене су вишенедељне спекулације да нема јединства у израелском ратном кабинету, од којег је премијер очекивао пуну подршку. Министар одбране Јоав Галант упозорио је да премијерово одбијање да размотри опције за „дан после”, план да се створи алтернатива Хамасу, може да угрози војне успехе и да отвори перспективу дугог, опасног и скупог рата, који би Израел приморао на продужено војно присуство у енклави која је Палестинцима предата још 2005.

„Позивам премијера да донесе одлуку и саопшти да Израел неће успоставити цивилну контролу над појасом Газе, да неће успоставити војну владавину и да ће питање алтернативе Хамасу бити покренуто одмах”, изјавио је Галант директно прозивајући Нетанјахуа, који и даље сматра да су такви разговори „празне приче” све док је Хамас присутан у енклави.

Галант, који управља војним естаблишментом, подсетио је да је у ноћи почетка инвазије на Газу прошлог октобра кабинету представљен план који је укључивао и успостављање локалних, палестинских алтернатива власти које не би биле непријатељски расположене. Сада је потврдио да се о томе никад није расправљало. нити су понуђени други планови.

„Од октобра сам ово питање стално постављао у кабинету и нисам добио одговор”, изјавио је Галант, који, као и још један члан ратног кабинета, Бени Ганц, дели уверење да без механизама за „дан после” нема начина да се прекине рат и да хитно треба припремити палестинске снаге безбедности са Западне обале да преузму контролу над Газом.

Галант се марта 2023. супротставио контроверзном Нетанјахуовом плану реформе правосуђа, да би потом био отпуштен, али одлука никад није реализована јер је изазвала протесте стотина хиљада Израелаца. У реплици њиховог сукоба, министар одбране сада предлаже палестинско лидерство у Гази иако није експлицитно поменуо Палестинску власт председника Махмуда Абаса.

Американци такође очекују јасан план за будућност Газе. „Не можете да имате анархију и вакуум који би вероватно попунио хаос”, поручио је државни секретар Ентони Блинкен, али критичари процењују да најава хитне америчке војне помоћи од милијарду долара представља охрабрење Нетанјахуу и да би Бајден требало да појача притисак на израелског премијера.

Нетанјаху је својевремено љутито одбацио предлог америчког председника Џозефа Бајдена да контролу над Газом преузме реформисана Палестинска власт покрета Фатах, која управља Западном обалом. Фатах је после војних обрачуна протеран из Газе 2007. и од тада појасом управља искључиво радикално исламистички Хамас.

Пошто је непосредно пре Галантове изјаве саопштио да „нема сврхе” расправљати о „дану после” док се терористи Хамаса не поразе и склоне с власти у Гази, премијер је брзо реаговао и још једном поновио да не жели да „Хамастан” замени „Фатахстаном”.

Нетанјаху је познат по томе да избегава осетљиве одлуке, али овог пута има сасвим јасан лични циљ. Одбијање да помене Палестинску власт мотивисано је жељом да не угрози екстремно десну коалицију, у којој партнери који не желе било какав контакт с Палестинцима предлажу да се поново изграде јеврејска насеља како би појас Газе био укључен у библијску државу Израел.

Зарад останка на власти Нетанјаху је спремнији да угрози армију, него коалицију која му диктира чврст став према Американцима, али и у унутрашњој политици.

Генерали армије и директори безбедносних служби Мосад и Шин Бет већ су, забринути развојем рата, премијеру слали слична упозорења, која се, сем питања дана после, тичу неуспешних преговора око ослобађања преосталих талаца у рукама Хамаса, најављене велике копнене офанзиве на Рафу на граници појаса Газе и Египта, као и све већег заоштравања односа с Вашингтоном и Каиром.

Сада се чека да се види да ли ће Нетанјаху прећи америчку „црвену линију” и покренути велику офанзиву на Рафу да би „уништио” бастион Хамаса. Вратио је у појас три дивизије повучене пре три месеца.

Зелено светло инвазији коју тражи екстремна десница обезбедило би трајање владе бар за неко време. С друге стране, додатно би се погоршали односи с Бајденовом администрацијом, а могуће и одложила испорука неопходног америчког наоружања и додатно појачала тензија с либанским Хезболахом на северној граници.

Разапет између моћних вектора, Нетанјаху се ослања на оно што је током дуге каријере најбоље радио: купује време. Али, и време је ограничено. Израел је исцрпљен после седам месеци ратовања, економија је у паду, а јавност је све незадовољнија јер није испунио два кључна циља – уништавање Хамаса и ослобађање талаца. Све су гласнији захтеви да се повуче.

Упозорење које је добио од министра одбране још је једна потврда да Нетанјахуова политика без стратешке визије неизбежно води конфликтима, што са стратешким партнером – САД, што са члановима ратног кабинета.