Прекрајање историје

Говоре нам да је Србија својим законом изједначила партизане и четнике, да је рехабилитовала сараднике с Немцима за време Народноослободилачког рата и променила имена 90 улица названих по народним херојима само у Београду. И ево, на крају, хоће да се отараси и доживотног председника једне моћне, социјалистичке државе у чијем је саставу била и Србија. Тако је Србија прешла на страну поражених у том рату.

У бројним дебатама на електронским медијима, као и у гласилима, многи учесници се просто утркују у томе да прикажу Титово време као штеточинско по Србију, што је веома упитно. Нико не помиње краља као творца државе у којој су сви Срби живели у једној држави, нити српске вође које су биле у власти у Титово време.

Ми који смо стасали и живели у периоду социјализма, а не комунизма, како се сада искључиво говори о том времену, јер тада већина становника нису били чланови комунистичке партије, с тугом пратимо како људи на власти у Србији годинама прећутно подржавају прекрајање историје једне победничке државе коју је у највећој мери с великим жртвама створио српски народ.

Свиђало се то неком или не, Тито је био лидер светског нивоа који је био равноправни саговорник лидера свих држава, па и ових који нас данас понижавају, у Београд су долазили сви светски државници, а и ови председници који данас долазе из Африке и Азије и који нису признали Косово као државу, долазе јер нису заборавили велики Покрет несврстаних, Београд и Тита.

За време његове владавине Србија је од сиромашне постала средњеразвијена европска земља, са пасошем те државе смо слободно путовали у све државе, па и у те које нас данас киње, човек је био поштован и питан, могао да ради и заради, веровао у своју државу која му је обезбедила бесплатно квалитетно здравство, образовање без купљених диплома, врхунску безбедност без дроге, пљачке и убиства и здраво одрастање младих и патриотски опредељених.

Извесно је да је садашња власт проценила да је данас у Србији много мање оних гласача који су живели у социјализму, а много више оних који се ужасавају од комуниста, па је, као изборни маркетинг, историјски гледано врло неодговорно, изрекла став о одстрањењу Титовог ковчега из Србије.

Нажалост, Социјалистичка партија Србије се није огласила, тако да верујем да ће ускоро и она променити име јер њене одлуке имају све мање заједничког са социјализмом.

А можда ће ипак неки учени људи рећи овим новим политичарима да победничку историју не треба мењати. Зашто Руси љубоморно чувају Лењинов маузолеј испод Кремља иако Лењин није био Рус а творац је њихове социјалистичке револуције?

И на крају, хоћемо ли и Јованку Броз испратити из Србије јер, иако је Српкиња, рођена је у Хрватској па нека и она оде у Кумровец?

Злата Лончар Ћетковић