Резолуција која „освешћује” и „трајно трује односе”

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Резолуција о Сребреници је изненада наметнута тема, која ће до те мере затровати односе између Срба и Бошњака у БиХ да ће бити готово немогуће градити заједничке политике, изјавио је председник Републике Српске Милорад Додик, неколико дана пред изјашњавање о контроверзном документу који је Генералној скупштини УН поднет без сагласности Председништва БиХ. Додик каже да прича о резолуцији „поприма драматичне обрисе” и наводи да Српска не жели ескалацију и насиље, али упозорава да ће „њене политичке одлуке бити веома освешћујуће за Бошњаке у Сарајеву”.

„Муслимани у Сарајеву покушавају да резолуцију минимизирају причом како се ту не помиње народ, а све што су урадили јесте да се управо жели, посредно и непосредно, да српски народ буде морално дисквалификован”, рекао је Додик.

На питање да прокоментаришу резолуцију и њене последице, професори Душко Вејновић и Неџад Башић из Европског дефендологија центра дали су за „Политику” заједнички осврт. Они кажу да је БиХ мала земља „смештена између потрошачког Запада и још мистичног Истока на путевима сретања хришћанства и ислама, стешњена између две најмоћније духовне силе света, а не припада у целости ниједној великој цивилизацији”.

„Ова земља је столећима развијала филозофију преживљавања кроз унутрашње сукобе који су били наметнути извана, а који су редовно били сурови и нељудски”, подсећају двојица професора и додају како се покушајем разарања ове земље отвара простор за непосредни глобални сукоб још непомирљивих закона, традиција и култура великих духовних империја, што би могло да доведе до „сукоба цивилизација” и разарања демократске заједнице европских народа.

„Опасност је тамо где је моћ изнад закона, а озбиљна политика је само она која у својим темељима има уграђену етику. Политичке елите у БиХ морају се замислити – куда иду и куда воде”, наводе Вејновић и Башић.

Минулих недеља под лупу се стављају размере страдања у Сребреници и износе докази о њиховом преувеличавању. Као доказ да се тамо није десио геноцид, већ страшан злочин и масакр, нуде се налази међународне комисије која је на бази истраживања утврдила да су у тој општини жртве били и Срби и Бошњаци и да није било плана за уништавање једне етничке скупине у јулу 1995, кад је, по налазима комисије Гидеона Грајфа, страдало између хиљаду и по до две хиљаде људи, а највише три хиљаде војних заробљеника.

Гидеон Грајф је за „Косово онлајн” као дубоко забрињавајући тренд описао политизацију историјских трагедија и оценио да би изгласавање овог документа било опасан преседан који не би подстакао на помирење и мир, већ произвео последице и то не само по регионалну безбедност западног Балкана.

„Отварање врата резолуцијама ове природе поставља опасан преседан који би заиста могао да доведе до пролиферације сличних резолуција усмерених на различите сукобе широм света.”

Грајф је нагласио да је битно препознати да су сукоби попут оног у БиХ „били вишеструки, укључивали су више актера и злочине које су починиле различите стране и да се фокусирањем само на један аспект и приписивањем колективне кривице читавој етничкој групи игноришу нијансе и сложеност сукоба”.

„Крајњи или скривени циљ иза оваквог инсистирања може варирати, али често укључује геополитичке интересе, домаће политичке обзире и покушаје обликовања историјских наратива за стратешку предност”, констатовао је Грајф.

Сем тога, питање одговора на немачку резолуцију о Сребреници отвара важно политичко и морално питање за Београд и Бањалуку. Било је предлога да се као контрарезолуција иницира она о геноциду у Јасеновцу, или геноциду у НДХ, али неки мисле да та резолуција јесте потребна, али да би ефекат таквог приступа у овом тренутку могао да доведе само до политизације и умањења значаја јасеновачког страдања. Уместо тога, можда би било боље да се размисли о томе да се усвоје резолуције о геноцидима над Србима у „Олуји”, Братунцу или Сарајеву, што би, по некима, био приближно адекватан еквивалент за догађаје у Сребреници.

Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић каже да, какав год исход гласања у Генералној скупштини УН био, представници српског народа треба да припреме резолуцију о геноциду над Србима у НДХ. Погрешно је, каже, предлагати резолуцију о геноциду само за подручје Јасеновца. „Како ми данас можемо говорити да, рецимо, више од 12.000 жртава у бихаћким Гаравицама није геноцид? Како можемо рећи да хиљаду српских жена и деце које је у пролеће 1942. године пловило Дрином заклано, није геноцид”, пита Мастиловић.

Бањалучки медији недавно су пренели и став публицисте Хусе Салиховића, који је изјавио да је у Сребреници за време рата био велики број неразјашњених убистава и силовања девојчица и жена која су починили муслимани над својим народом. Испричао је да је „свашта било у Сребреници” и да су свашта радили поједини људи да би само дали повод да се изазове интервенција.

„У Сребреници су поштени људи морали да се крију, да ћуте, а мафија је узела ствари у своје руке, а то је Сарајеву много одговарало”, каже Салиховић и додаје да је „Изетбеговић нудио милионе да се не прича шта се дешава у Сребреници”.

Директор Републичког центра за истраживање рата Виктор Нуждић пред јучерашњу промоцију другог тома Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину подсетио је да је већина од 2.500 Срба у Подрињу страдала на кућном прагу.

„Атлас доказује да је над Србима 1992. и 1993. извршено етничко чишћење у Подрињу. Нису била поштеђена ни деца која су убијана приликом покушаја да побегну према Србији”, каже Нуждић.