Небинарни не постоје од јуче

Победник овогодишње „Евровизије”, швајцарски музичар Немо Метлер, прва је небинарна особа која је освојила прву награду на овом престижном музичком такмичењу. Иако је песма двадесетчетворогодишњег Нема, који је на евровизијску позорницу ступио у црвено-розе бундици и мини-сукњи пинк боје, освојила највећи број гласова публике широм Европе, неупоредиво више пажње скренуо је његов небирани родни идентитет, јер се победник Евровизије не декларише као мушкарац, али ни као жена. Бојан Лазић, активиста организације Да се зна, која је основана са циљем мапирања и документовања противправног поступања над ЛГБТ особама у Србији, у шали каже да небинарне особе не постоје од јуче, али се у јавности стиче утисак да смо за њих чули јуче – пре свега захваљујући победнику „Евровизије”.

„Небинарне особе не идентификују се ни као мушкарци ни као жене, тј. не уклапају се у бинарне родне идентитете. Неке од њих траже употребу заменице у мушком, неки траже да се ословљавају у женском роду, а неки инсистирају на енглеској заменици „they”. Они не желе да се о њима говори у средњем роду и користи заменица „оно”, јер се ова заменица у српском језику користи за објекте, и децу, па се они због тога осећају дехуманизовано и инфантилизовано. Небинарне особе могу бити геј, лезбијске и бисексуалне оријентације”, објашњава наш саговорник, који истиче да је веома тешко рећи колико је небинарних особа у општој популацији, иако неке процене говоре да их има око једног процента.

Лазић наглашава да не треба стављати знак једнакости између бинарних и трансродних особа, јер трансродне особе имају осећај да су рођене у погрешном телу, што није случај са небинарним особама. Међутим, оно што је заједничко овој категорији особа јесте чињеница да оне не могу променити податке о полу у личној карти без физичке промене пола – због тога активисти ове невладине организације траже измену Закона о родном идентитету, који би омогућио промену пола у личним документима без хормонске терапије која претходи физичкој промени пола.

„Ако бисмо родне идентитете замислили као линију на чијем се једном крају налази женско, а на другом крају мушко, небинарне особе функционишу негде између та два краја, или сасвим изван тих категорија. Небинарном спектру припадају и особе које не желе родно да се одреде, као и све оне које не желе да се сврстају у било коју родну категорију”, истиче ЛГБТ активиста Матија Стефановић, који додаје да је (не)бинарност ствар родног идентитета, односно питања како ми себе доживљавамо, а не сексуалне оријентације и питања који нас пол привлачи.

Он подсећа да су различите културе кроз историју цивилизације препознавале небинарне особе, а у њих спадају и америчке домородачке заједнице које су разумевале да постоје особе са две душе – мушком и женском.

„Нажалост, наша култура није гостољубива према сексуалним мањинама, ни према особама које осећају да су рођене у погрешном телу, али ни према небираним особама. Парадокс је да су небинарне особе дискриминисане и у оквиру саме ЛГБТ заједнице – геј мушкарци се према небинарним особама понашају једнако дискриминаторски као стрејт мушкарци према хомосексуалцима”, примећује наш саговорник.

С обзиром на то да се небинарне особе не идентификују ни као мушкарци ни као жене, све чешће поставља се и питање у ком роду треба говорити о њима – мушком, женском, средњем или у множини. У енглеском језику, небинарни људи најчешће користе заменицу „they”, док је у српском језику то теже.

Стефановић, који је уједно и студент српског језика и књижевности, наводи да српски језик није толико нефлексибилан и да препознаје род као категорију, али да се небинарне особе „довијају” како да се изразе, па веома често изаберу себи ново име које може бити и мушко и женско, типа Вања, или неко страно име. Осим тога, многе небинарне особе мењају род у којем говоре о себи, па мало причају у мушком, мало у женском, а у складу са тим обраћа им се и њихово окружење.

Међународни дан небираних особа – 14. јул

Када је списатељица научне фантастике Катје ван Лун пре тачно десет година објавила блог у којем је навела да би требало да постоји међународни дан  небинарних људи и предложила да се он обележава 14. јула – тачно између Међународног дана жена и Међународног дана мушкараца, тај датум је и званично постао Међународни дан небинарних људи. Исте године настала је и небинарна застава, коју чине четири пруге, од којих свака представља различити део родног идентитета. Жута боја симболизује оне чији род постоји изван бинарне поделе на мушко и женско, бела представља оне који имају многе, или све родове, љубичаста боја на застави одаје пошту онима који представљају јединственост и флуидност небинарних особа, а црна пруга представља оне који немају род.

Пасоши за три рода

Истраживање које је Ипсос претходне године спровео у 30 земаља света, показује  да Швајцарска има највећи удео људи који се идентификују као трансродне, небинарне или родно флуидне особе, којих је шест одсто, на Тајланду их је пет одсто, док је у суседној Италији и Немачкој око четири одсто. У Сједињеним Америчким Државама у просеку се 1,2 милиона припадника ЛГБТ заједнице идентификује као небинарно, показује истраживање института Вилијамс при Правном факултету Универзитета у Лос Анђелесу из 2021. Међународна организација цивилног ваздухопловства, која поставља стандарде за машински читљиве пасоше, нуди три опције рода – женски, мушки или икс (за небинарне особе), а Европи ове пасоше нуде Аустрија, Данска, Немачка, Исланд, Ирска, Малта и Холандија. Канада, САД, Мексико, Колумбија, Аргентина, Пакистан, Индија, Непал, Аустралија и Нови Зеланд такође нуде опцију „икс” за носиоце пасоша.