Вучић: Жртвама стављају жиг геноцидног народа

Истина није једнострана и никада није ни била, поручио је председник Александар Вучић јуче на панел- -дискусији на тему „Ми говоримо јер они не могу – гласови које треба чути” у седишту УН у Њујорку, на којој су говорили српске жртве и сведоци рата у БиХ. Вучић је рекао да ће усвајањем нацрта резолуције о Сребреници овим жртвама бити стављен жиг на чело као да су део геноцидног народа. Позвао је све чланице Генералне скупштине УН да не усвоје нацрт резолуције о Сребреници. „Дубоко сам дирнут сведочењима свих Срба који су дошли овде да сведоче о ономе кроз шта су прошли пре 30 година”, рекао је Вучић на панелу који је организовала Стална мисија Србије при УН. Нагласио је да истина није никад једнострана и да су жртве то управо и потврдиле уочи дана могућег усвајања нацрта резолуције о геноциду у Сребреници.

Истакао је да се свако од тих људи који су говорили на панелу осврнуо на резолуцију. Рекао је да ти људи нису политичари, већ обични људи и да ће се сви они осећати веома лоше ако буде донета резолуција јер су они сви жртве. „Србија никада није ћутала, ми нисмо ћутали о страшним догађајима у Сребреници, ми смо хапсили, приводили и изручивали свакога ко је био индивидуално одговоран за ужасне злочине који су се догодили у Сребреници”, истакао је Вучић. Захвалио је учесницима панела што су дошли да сведоче и истакао да су то Американци српског порекла. „Ово је само група људи која живи у САД, ми нисмо довели на стотине хиљада људи српског порекла из Босне и Србије. Само смо хтели да покажемо свим државама чланицама и представницима њихових делегација које су овде да истина није једнострана и да никада није ни била”, рекао је Вучић.

Председник Вучић се захвалио учесницима панела што су дошли да сведоче и истакао да су то Американци српског порекла. „Ово је само група људи која живи у САД, ми нисмо довели на стотине хиљада људи српског порекла из Босне и Србије. Само смо хтели да покажемо свим држава- ма чланицама и представницима њихових делегација које су овде да истина није једнострана и да никада није ни била”, рекао је Вучић.

Поставио је питање свима, иако се правдају доношењем амандмана, зашто се доноси резолуција ако је реч о индивидуалној одговорности и ко ће бити одговоран за те ужасе. „Увек је то рађено кроз различите пресуде, за све те људе који су били оптужени, осуђени и послати на издржавање затворских казни. И шта ми онда данас овде радимо. Шта ћемо сутра да радимо, нема појединаца у нацрту резолуције”, нагласио је он јуче. Још једном је позвао чланице УН да не гласају за резолуцију о Сребреници, већ да заједно створе услове за и инклузивност и дијалог. „Долазим из релативно мале земље, али из поносне нације која је у стању да брани свој понос и достојанство”, рекао је Вучић.

Председник Србије је додао да су, сразмерно говорећи, у Првом светском рату Срби били народ који је највише страдао. „Србија на првом месту. Француска је била на другом. Изгубили смо 28 одсто укупног становништва у Првом светском рату. Француска 10,5 одсто према подацима Париског мировног споразума. Изгубили смо 28 одсто укупног становништва јер су нас напали Аустријанци и Немци”, рекао је и додао да су у Другом светском рату Срби били међу 85 одсто страдалих грађана тадашње Југославије. „Ми нисмо били на нацистичкој страни од самог почетка рата. А сада, када је реч о Сребреници, нисмо сакрили да су Срби тамо починили страшна злодела. Два председника Србије ишла су у Сребреницу. И сам сам то урадио 2015. године. Отишао сам тамо да сагнем главу, да положим венац и замало да ме линчују. И после тога никада нису нашли те људе који су ме напали”, рекао је Вучић.

Додао је да је само неколико дана након тога позвао све босанске лидере у Београд како би повратили међусобно поверење и мир. Упитао је и шта ће бити ако данас буду донели ову резолуцију. „Имаћете ликовање с једне стране, а на другој страни ћете имати љутњу, тугу и бес. Дакле, да ли је то циљ”, упитао је Вучић и рекао да не може да уцењује друге државе као што неке од земаља коспонзора то раде. Пренео је да је стални представник Србије при УН желео да разговара с Немцима као главним творцима резолуције о Сребреници, о самом тексту резолуције, јер је желео да види да ли нешто заједно с Немцима можемо да урадимо. „А знате ли какав одговор је добио? Цитирам, ’суочићете се с резолуцијом на начин на који вам је ми будемо дали’. Знам, ми смо превише мали, али верујемо да ће европске вредности и демократске вредности увек значити да би сви требало да будемо укључени у процес доношења тако важних резолуција”, изјавио је.

Упитао је, уколико се резолуција усвоји, шта ће земље које су је изгласале да ураде када „отворе ту Пандорину кутију”. „Хоћете да кажете да није био геноцид оно што је учињено над совјетским народом током Другог светског рата? Да ли ћете рећи да није био геноцид то што су убијени милиони Срба у Првом и Другом светском рату од стране немачких нациста, хрватских нациста и свих других? Шта ћете да кажете за различита питања из целог света?”, упитао је Вучић и додао је да су Срби одувек били слободарски народ. „Долазећи из једног малог народа, поносан сам на чињеницу да смо увек били слободарски народ и да смо увек плаћали највећу цену за слободу наше земље и за слободу нашег народа. Још једном вас молим да поново размотрите своје ставове, своје позиције и своје одлуке, зато што то може да има утицаја на многе ствари у будућности, не само у региону из којег ја долазим већ на цео свет”, поручио је Вучић. „Најмање што могу да вам кажем јесте да нећемо ћутати, борићемо се за истину и нико нас неће зауставити”, закључио је Вучић обраћајући се присутнима.

Панел, чија је тема „Ми говоримо јер они не могу – гласове које треба чути” почео је минутом ћутања за жртве рата у БиХ. О страхотама рата сведочили су сестре Душка и Светлана Станић, Ранко Ристић, Дијана Ивановић, Мирослав Јовић и стручњак за право Грегори Тоси. Сестре Станић су биле заточене у концентрационом логору када су имале осам и шест година. „У логору смо били 13 месеци, жене, деца и старије особе. Били смо гладни и уплашени. Војници су долазили да нас муче сваког боговетног дана. Провоцирали су нас. Поређали би нас за стрељање и тражили од нас да дигнемо руке увис. Давали су понуду и мајкама с децом да бирају да ли да прво убију њих или децу. Молила сам се и надала да ћемо да преживимо и да ће све бити као пре рата. Али постало је још горе”, испричала је Душка Станић. Додала је да су војници који су мучили њеног ујака знали да најпре угреју рингле на шпорету до усијања, а да су га потом терали да босих ногу стоји на њима.

Светлана Станић испричала је да јој се, иако је имала само шест година, у сећање урезало кад је из жбуња, у које се сакрила, видела како су војници који су ушли у њено село мучили, пребијали и злостављали стрица. Додала је да је онда када је била сигурна да су војници отишли отрчала до куће да тражи помоћ. „Све што смо имали у детињству у рату били су страх, агонија, мука и бројни ужаси у концентрационом логору, што је веома утицало не само на моје детињство, већ и на живот као одрасле особе”, рекла је и навела да су срећни што су преживели, али има и оних који нису, и да као мајка троје деце није у стању да им објасни шта су урадили њихови родитељи да би преживели. Истакла је да смо признали патњу свих жртава, нарочито деце.

Дијана Ивановић, рођена у Ливну, испричала је да је тамо пре рата 1991. било 5.000 Срба, а да их данас живи 20. Навела је да су њени родитељи били сведоци предратних дешавања и да су, плашећи се шта би могло да се деси Србима, знајући шта су преживели током Другог светског рата, послали своје четворо деце у Србију, док они нису желели да напусте кућу. У мају 1991. хрватски војници су њеног оца Веселина Радету одвели на испитивање с којег се није вратио кући. Прво је био у званичној полицијској станици са Србима, рекла је, а касније је био пребачен у средњу школу „Иван Горан Ковачић”, намењену да буде концентрациони логор за Србе, а водили су га Хрвати и Бошњаци. Био је мучен сваког дана, пет и по месеци, навела је. Углавном га је мучио хрватски полицајац с којим је пре рата био пријатељ. Истакла је да се историја из Другог светског рата понављала.

Мирослав Јовић, рођен и одрастао у Босанском Грахову, рекао је да ће доношење резолуције о Сребреници само подгрејати страхове да ће се духови из прошлости поново пробудити, као и да миран живот у овом региону више неће бити могућ. „Ми Срби из Босанског Грахова били смо протерани и истерани из наших кућа. Отишли смо у изгнанство. Становништво Босанског Грахова данас је пало на свега пет одсто у односу на време пре рата. А 29 година након протеривања Срба из њихових кућа, из те области, ја тамо одлазим на сваких неколико година и видим да се знак живота поново појавио. И могућа сарадња између комшија које су различите националности на неки начин је била на видику до данас. Усвајањем ове резолуције само ће се подгрејати страхови да ће се духови из прошлости поново пробудити”, рекао је Јовић и додао да ништа добро неће изаћи из отварања Пандорине кутије овом резолуцијом. Додао је да је у последњих 25 година разговарао са Србима који су преживели рат и да данас говори и у име људи који нису могли да дођу. Поменуо је још један трагични догађај у којем је 12-годишњи дечак Слободан Стојановић мучен и убијен, а његова једина кривица била је што је Србин и то што се после прогона с породицом вратио у своје село да узме свог пса.

Стручњак за право и адвокат из Вашингтона Грегори Тоси изјавио је да Срби само траже једнака права за све жртве рата и да не види начин на који би резолуција о Сребреници могла да донесе ишта добро ако искључује права једног од три већинска народа у БиХ. Рекао је да је било веома тешко пратити тако снажна сведочења босанских Срба о страховитим мучењима. „Они не траже ништа више него једнака права за све жртве: српске, бошњачке, хрватске. Резолуција која се налази у УН не води ка томе”, поручио је. 

Ристић: Двојица из Ал Каиде која су била у БиХ касније су напала Вашингтон

Сведок злочина у грађанском рату у БиХ Ранко Ристић изјавио је да је више од 3.000 терориста Ал Каиде дошло у Босну да се бори против Срба, али и против Хрвата и да су у том рату чинили стравичне злочине. „Овде имам фотографију три српска заробљеника, три војника који су доносили храну другим српским војницима. Они су се изгубили и ухватили су их ови екстремисти. Сва тројица су била обезглављена. Звали су се Благоје Благојевић, Ненад Петковић и Бранислав Ђурић”, рекао је Ристић и показао фотографију обезглављених тела и борца Ал Каиде, француског држављанина, како држи главу Благоја Благојевића. Додао је да је у коначном нападу бошњачких снага на село Возућа 1995. године за само неколико дана убијено 500 Срба. Подсетио је на то да су двојица припадника Ал Каиде која су се борила у Босни затим 2001. године била део тима који је отео путнички авион и срушио га у седиште америчке војске у Вашингтону.

Разговор са председником Кубе о последицама усвајања резолуције

Председник Александар Вучић саопштио је јуче да је телефоном разговарао с председником Републике Кубе Мигелом Дијазом Канелом Бермудесом и да га је информисао о свим могућим последицама усвајања једнострано наметнуте резолуције о Сребреници. „Истакао сам да намера овакве иницијативе за свој циљ нема очување сећања на жртве, већ угрожавање националних интереса српског народа и таргетирање Србије као геноцидне државе, нарушавајући тиме мир и стабилност у региону и стварајући нове тензије и поделе”, навео је Вучић. 

Видео с поруком „Поносне Србија и Српска”

Уочи данашње седнице ГС УН објављен је видео-спот с поруком да Срби нису геноцидан народ. Видео на којем су тробојка и грбови Србије и Српске носи поруку: „Ми нисмо геноцидан народ. Памтимо. Поносне Србија и Српска”, објавили су на друштвеним мрежама и председник Србије и председник Републике Српске.