Лекари заглављени у саобраћајном колапсу

Доћи до пацијента у што краћем року и још брже га превести у здравствену установу, циљ је возача Хитне помоћи, али због великих саобраћајних гужви и несавесних шофера који неће да пропусте возила са ротацијом, то је већ одавно постала уметност. Због тога се екипе Хитне помоћи довијају на све начине да дођу до оних којима је помоћ потребна и чекају да што пре ступи на снагу нови Закон о саобраћају којим би се и њихов положај побољшао.

Одмах по поласку на интервенцију, возаче Градског завода за Хитну медицинску помоћ, чије је седиште у Улици Франше д’Епереа дочекају колоне аутомобила, које се понекад протежу и километрима, па се само за укључење на аутопут изгубе драгоцени минути. А онда се наравно „упадне” у градску гужву где настану проблеми, за које многи од суграђана који их чекају немају слуха.

– Како пише у Закону за саобраћај возила Хитне помоћи, ватрогасци и полиција имају приоритет у саобраћају, али ту чињеницу доста људи не поштује. Проблем стварају возачи путничких аутомобила и пешаци, а највише „дивљи” таксисти. Без обзира што возимо под ротацијом и звучном сигнализацијом деси се да нас остали учесници у саобраћају не пропусте, иако у колима имамо пацијенте чији живот виси о концу – каже Јовица Тасић, возач Градског завода за Хитну медицинску помоћ на педијатрији.

Полиција им како каже често прогледа кроз прсте, али се деси да их због мањих прекршаја зауставе и наплате казну.

– На Славији је пре неки дан, колегу зауставио саобраћајац, јер је прошао преко трамвајских шина. У колима је био пацијент, па смо морали да пошаљемо још једну екипу да преузме оболелог – додаје Тасић.

Он појашњава да је најтеже возити по граду због уских улица, непрописно паркираних аутомобила, жардинијера и стубића који се често налазе тик пред улазом у зграде у којима су оболели. Ова возила немају право коришћења жуте траке, којом се крећу возила градског превоза и таксисти, што додатно отежава ситуацију.

– Откако возим педијатријско возило често ми је проблем прилаз Тиршовој, јер су неке од околних улица затворене чак и за нас. Због тога морамо да кружимо и по неколико минута да бисмо пришли клиници, а минут у овом послу веома често значи и спасен живот. Ипак, најгоре је на „Газели”, у Улици кнеза Милоша, Новом Београду и Земуну. Кад почне киша и створи се поледица, онда је тешко и на периферији. Тамо нам се дешава да морамо да паркирамо возило, а затим цела екипа упрти торбе на леђа и пешака оде до пацијента – појашњава овај прекаљени возач, који је, како кажу његове колеге, до сада имао и 30 успешних реанимација.

– Кад је потребно сарадници и ја се међусобно испомажемо, нарочито кад се нађемо у гужви. Догоди се да лекар изађе из амбулантних кола и преклиње возаче да се помере како би прошли – скромно додаје Тасић и апелује на суграђане да пропуштају возила Хитне помоћи, јер они се не „возикају” по граду већ спасавају људе.

Закон о безбедности у саобраћају још није завршен, а претпоставља се да ће делом решити проблем возача Хитне помоћи.

– Према постојећем закону возила Хитне помоћи и ватрогасци имају приоритет. Под тим се подразумева да су им одређена нека права, као што је право првенства пролаза на раскрсницама, које нису регулисане семафором. На њих се не односи ограничење брзине и имају предност приликом претицања колоне возила. Нови закон им даје већи значај, па уколико се возило Хитне помоћи или ватрогасаца нађе иза путничког аутомобила, возач је дужан да се помери у десну траку или на тротоар и тако пропусти амбулантно возило. Законом је, такође, предвиђено и понашање возача на аутопуту. Шофери ће, у случају застоја на аутопуту морати санитету да обезбеде пролаз између леве и десне траке – нагласио је Дамир Окановић, директор Српског комитета за безбедност саобраћаја.