Оливер Фрљић поново у Београду

Редитељска поетика интригантног Оливера Фрљић, награђиваног редитеља који и те како зна да узнемири публику, после шест година поново ће бити пред београдском публиком. Представа „Браћа Карамазови” према романима Ф. М. Достојевског у драматизацији и адаптацији текста Оливера Фрљића и Нине Гојић и у режији самог Фрљића, како сазнаје „Политика” имаће београдску премијеру у петак, 21. јуна на сцени Народног позоришта у Београду, у оквиру  главног програма Белефа. Београдско извођење представе „Браћа Карамазови” у продукцији Загребачког казалишта младих одиграће се исте вечери у два дела од 18 часова и 21 часа. Први део траје 140, а други 80 минута. Сценограф је Игор Паушка, а костимографкиња Здравка Ивандија Киригин. Сценски покрет потписује Дина Екстејн, избор музике такође Оливер Фрљић. Помоћник редитеља је Александар Швабић. Оливер Фрљић последњих година живи и ради у Немачкој, и режира у Хамбургу, Штутгарту, али и у Стокхолму, Бечу...

„Браћа Карамазови” у Фрљићевој режији савремена је обрада класика руске књижевности која се одвија у форми двоструке представе. Публика може да погледа први део представе и добије заокружену, али ипак само делимичну причу, или да гледа и други део и добије потпуни увид у сложене линије заплета због којих се овај роман сматра најпотпунијим делом Достојевског. Двострукост је тематски третирана на нивоу рефлектовања појединачних ликова и њихових међусобних односа, али и кроз сценографске и костимографске одлуке и глумачку поделу, при чему су исти глумци ангажовани у више улога које су међусобно комплементарне. Иако је у досадашњим позоришним адаптацијама овог романа најчешће изостављана линија приче о односу Аљошиног брата према дечацима из нижих социјалних слојева, у Фрљићевој позоришној обради она добија једнаку пажњу као и такозвана главна линија о браћи Карамазовима и њиховом оцу.

„Ја у позоришту више волим шавове, често и више од ’штофа’ од којег је комад сашивен”, зна да примети  Оливер Фрљић и то се и у овој представи несумњиво може пронаћи.

– У једном од читања „Карамазових” пратио сам искључиво путеве новца и односе које они креирају међу ликовима. То картографисање акумулације капитала и беде, коју он иза себе оставља, било је увелико инспирисано самим животом Достојевског. У „Записима из мртвог дома” он каже: „Робијаши веома воле новац, он им је јако потребан, али они га расипају на коцку зато што више од самог новца стичу илузију слободе”. Шкловски пише да јунаци Достојевског, нарочито они са социјалног дна „плашљиво и безуспешно презиру новац”. У роману, капетан Снегиров гази ногама 200 рубаља што му их је послала Катарина Ивановна, као компензацију за понижење којем га је изложио њен вереник Митја Карамазов, али их он не цепа – казивао је за хрватске медије Оливер Фрљић уочи загребачке премијере представе „Браћа Карамазови” у фебруару 2022. године.

Сви јунаци овог романа разломљени су унутар себе, сваки лик на известан начин представља свет за себе, а истовремено их гледамо из различитих углова.

– Као што Достојевски исписује свет контрадикција, сукобљених перспектива и плуралистичке перспективе на свет који онемогућава било какву догматску визуру, у овој позоришној верзији „Браће Карамазових” полифонија постаје главни принцип организације материјала и гледалачких оптика који је одведен до крајности одлуком да се сам чин гледања представе подели на два дела... Дисфункционалним Карамазовима из прве целине супротстављена је, у роману донекле идеализована, породица класно депривилегованих Снегиревих – наводи Нина Гојић, ауторка драматизације и адаптације

Дмитрија Фјодоровича Карамазова тумачи Уго Корани, а Калугина  Дадо  Ћосић. У глумачкој екипи су и: Адријан  Пездирц, Јерко Марчић, Линда Бегоња, Катарина Бистровић Дарваш, Данијел Љубоја, Матео Видек, Декан Кривачић/ Јасмин Телаловић, Милица Манојловић, Миливој Беадер, Иван Пашалић, Хрвојка Беговић, Петра Свртан и Рок Јуричић.

Представа „Браћа Карамазови” освојила је награду за најбољу режију на 62. Међународном позоришном фестивалу МЕСС. У својој бележници уписала је и награду Хрватског глумишта за изузетна остварења младих уметника до 28 година коју је понео Уго Корани, лауреат и признања „Владимир Назор”.