Сакупљач одбачених успомена

Панчево – И ове године ће Панчевац Недан Бјелош за Дан младости, или рођендан Јосипа Броза, у Кућу цвећа. Био је и 4. маја, да на челу „ЈУ покретa – Тито”, који вреднује тековине Другог светског рата и „тог времена”, обележи дан маршалове смрти 1980. године и тако је, уз оправдане изостанке, више од двадесет година.

 А, од маја до маја, и много дуже, Ненад је колекционар, мада он мисли, примеренија је формулација – сакупљач одбачених успомена – с обзиром на то да га заокупља више тема. Резултат тога су три пуне просторије породичне куће. Протекле четири и по деценије, готово да није било дана да нешто није набавио, па се прибојава – понестаће места за нове „улове”, са старог панчевачког бувљака и разних других „извора”. Све је за Ненада почело у ери радних акција и значкарства, крајем 70-тих година прошлог века. Колекционарство се развило у више праваца, али заједнички именитељ је – Други светски рат и период социјализма.

„И тако крене... Прво сакупљате све и свашта, пролазите кроз различите фазе. Радне акције су део моје младости, па сам, рецимо, сакупио око 2.000 учесничких и ударничких значака и фале ми можда три. Или, рецимо, сакупљам војне значке док не достигнем неки ниво и врх финансијских могућности”, начиње Бјелош причу за „Политику”.

Тако се у неколико квадрата, али уредно изложено и послагано, тискају слике и фотографије са Брозовим потписом које је поклањао сарадницима, али и око 3.000 оних из оба рата и поратног периода, а ту су и разна документа. Поседује богату Титову личну преписку и кабинетска писма са факсимилима, док централно место заузима педесетак већих и мањих Брозових биста, попрсја и рељефа, „прошараних” с неколико локалних штафетних палица. Нижу се партизанске споменице, па ордења народних хероја, орденске заменице, минијатуре, одликовања Југославије и Србије, али и мноштво предмета „примењене уметности”.

„Имам и неколико ретких табакера од дрвета, које су по мојој процени рађене на Голом отоку, у њиховој резбарској радионици, за високе функционере или за поклон државницима. Аутентична је и заставица са једног од Брозових аутомобила, што сам потврдио упоређивањем фотографија, а поседујем и први гипсани одливак за једну од највећих биста у бронзи Грана Менгело Динчића, који је израдио и рељеф за Орден народног хероја. Иначе, мода израде предмета са ликом Јосипа Броза Тита владала је од 1980. до 85. године и из те колекције, овде су шољице, гоблени, таписерије, новчаница Гане са Титовим ликом... То се појављује почетком распада Југославије, када све што је у вези са социјализмом завршава са ђубретом на депонијама. Сакупљачи секундарних и осталих сировина доносе их на бувљак, а ми од тога правимо збирке”, објашњава Бјелош, истичући, да је одувек поштовао то време, али и да то није случајно, јер је потомак носиоца Партизанске споменице. На полемике о Брозовом лику и делу, каже – „не треба заборавити да је реч о државнику на челу земље у којој смо живели готово пола века”.

„За мене је Јосип Броз популаран и на све ове успомене не гледам као на историјски документ. Нисам фанатик, његов лик и дело негујем из личног задовољства. Негирамо га, и својатамо, али треба читати историју, што ја и чиним, јер имам и око 1.000 књига само о тој теми. Идеја југословенства није била да ти своју нацију потцењујеш, већ да не делиш друге по националној, верској, или било којој другој припадности и да доприносиш заједничкој држави. Видим и да је актуелизована идеја селидбе Куће цвећа, па иако не припадам ниједној политичкој групацији или странци, то приписујем дневној политици. Уместо да Кућу цвећа, уз поштовање према некадашњем председнику државе, видимо и као туристичку атракцију, ми ту свест, нажалост, немамо”, мишљења је колекционар из Панчева, Ненад Бјелош.