Sakupljač odbačenih uspomena

Pančevo – I ove godine će Pančevac Nedan Bjeloš za Dan mladosti, ili rođendan Josipa Broza, u Kuću cveća. Bio je i 4. maja, da na čelu „JU pokreta – Tito”, koji vrednuje tekovine Drugog svetskog rata i „tog vremena”, obeleži dan maršalove smrti 1980. godine i tako je, uz opravdane izostanke, više od dvadeset godina.

 A, od maja do maja, i mnogo duže, Nenad je kolekcionar, mada on misli, primerenija je formulacija – sakupljač odbačenih uspomena – s obzirom na to da ga zaokuplja više tema. Rezultat toga su tri pune prostorije porodične kuće. Protekle četiri i po decenije, gotovo da nije bilo dana da nešto nije nabavio, pa se pribojava – ponestaće mesta za nove „ulove”, sa starog pančevačkog buvljaka i raznih drugih „izvora”. Sve je za Nenada počelo u eri radnih akcija i značkarstva, krajem 70-tih godina prošlog veka. Kolekcionarstvo se razvilo u više pravaca, ali zajednički imenitelj je – Drugi svetski rat i period socijalizma.

„I tako krene... Prvo sakupljate sve i svašta, prolazite kroz različite faze. Radne akcije su deo moje mladosti, pa sam, recimo, sakupio oko 2.000 učesničkih i udarničkih značaka i fale mi možda tri. Ili, recimo, sakupljam vojne značke dok ne dostignem neki nivo i vrh finansijskih mogućnosti”, načinje Bjeloš priču za „Politiku”.

Tako se u nekoliko kvadrata, ali uredno izloženo i poslagano, tiskaju slike i fotografije sa Brozovim potpisom koje je poklanjao saradnicima, ali i oko 3.000 onih iz oba rata i poratnog perioda, a tu su i razna dokumenta. Poseduje bogatu Titovu ličnu prepisku i kabinetska pisma sa faksimilima, dok centralno mesto zauzima pedesetak većih i manjih Brozovih bista, poprsja i reljefa, „prošaranih” s nekoliko lokalnih štafetnih palica. Nižu se partizanske spomenice, pa ordenja narodnih heroja, ordenske zamenice, minijature, odlikovanja Jugoslavije i Srbije, ali i mnoštvo predmeta „primenjene umetnosti”.

„Imam i nekoliko retkih tabakera od drveta, koje su po mojoj proceni rađene na Golom otoku, u njihovoj rezbarskoj radionici, za visoke funkcionere ili za poklon državnicima. Autentična je i zastavica sa jednog od Brozovih automobila, što sam potvrdio upoređivanjem fotografija, a posedujem i prvi gipsani odlivak za jednu od najvećih bista u bronzi Grana Mengelo Dinčića, koji je izradio i reljef za Orden narodnog heroja. Inače, moda izrade predmeta sa likom Josipa Broza Tita vladala je od 1980. do 85. godine i iz te kolekcije, ovde su šoljice, gobleni, tapiserije, novčanica Gane sa Titovim likom... To se pojavljuje početkom raspada Jugoslavije, kada sve što je u vezi sa socijalizmom završava sa đubretom na deponijama. Sakupljači sekundarnih i ostalih sirovina donose ih na buvljak, a mi od toga pravimo zbirke”, objašnjava Bjeloš, ističući, da je oduvek poštovao to vreme, ali i da to nije slučajno, jer je potomak nosioca Partizanske spomenice. Na polemike o Brozovom liku i delu, kaže – „ne treba zaboraviti da je reč o državniku na čelu zemlje u kojoj smo živeli gotovo pola veka”.

„Za mene je Josip Broz popularan i na sve ove uspomene ne gledam kao na istorijski dokument. Nisam fanatik, njegov lik i delo negujem iz ličnog zadovoljstva. Negiramo ga, i svojatamo, ali treba čitati istoriju, što ja i činim, jer imam i oko 1.000 knjiga samo o toj temi. Ideja jugoslovenstva nije bila da ti svoju naciju potcenjuješ, već da ne deliš druge po nacionalnoj, verskoj, ili bilo kojoj drugoj pripadnosti i da doprinosiš zajedničkoj državi. Vidim i da je aktuelizovana ideja selidbe Kuće cveća, pa iako ne pripadam nijednoj političkoj grupaciji ili stranci, to pripisujem dnevnoj politici. Umesto da Kuću cveća, uz poštovanje prema nekadašnjem predsedniku države, vidimo i kao turističku atrakciju, mi tu svest, nažalost, nemamo”, mišljenja je kolekcionar iz Pančeva, Nenad Bjeloš.