Бриселске игре престола

Избори за Европски парламент, који се одржавају од 6. до 9. јуна, изазивају пажњу јавности, како у земљама Европске уније, тако и међу спољним посматрачима, знатно више него пре пет година. Главни разлог је – нешто већа неизвесност изборне трке, пре свега због успона деснице последњих година.

Расту конзервативних странака широм Старог континента допринели су пре свега резултати све веће централизације власти у ЕУ – од диктирања колико миграната државе чланице морају да прихвате, преко Зеленог договора и преласка на обновљиве изворе енергије, до расподеле новца пореских обвезника за финансирање Украјине. У завршници изборне кампање за Европски парламент, анкете предвиђају победу партија „тврде” деснице у шест или чак девет од 27 земаља чланица уније.

Осетна промена политичке климе у Европи почела је пре две године у Италији, када је на чело владе дошла Ђорђа Мелони. Њена победа била је замајац за каснији успех десних партија у Шведској, Финској, Холандији, Хрватској, а ФПО је тренутно највећи фаворит за победу на јесењим изборима у Аустрији... Али не прате све земље овај тренд. У Данској је левица поново освојила извршну власт, а у Пољској је, на изборима пре осам месеци, лево-либерална коалиција скинула са трона осам година владајућу конзервативну партију Право и правда.

Изгледало је ипак да ниједан поветарац слева не може да се пореди са торнадом из супротног смера. Али „Ветрови промена” (слоган предизборног скупа ИД у Риму, са кога су представници ове групације обећали да ће се борити против другог мандата Урсуле фон дер Лајен на челу Европске комисије), више не дувају тако јако.

Од почетка године до прошлог четвртка пројекције су наводиле да би „најдеснија” групација Идентитет и демократија (ИД) могла би да постане трећа највећа у ЕП, док је прошли пут била шеста, а Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР) требало би да се попну са пете на четврту позицију. Иако ће владајуће Европска народна партија (ЕПП) и Прогресивни савез социјалиста и демократа (С&Д) вероватно имати мање посланика у новом сазиву, остаће највеће посланичке групе у Европском парламенту. Пројекције кажу да ће остале либералније групације, попут „Обновимо Европу” и „Зелени/ЕФА”, изгубити између 20 и 30 одсто мандата.

Међутим, две недеље пре избора чини се да европској тврдој десници прете озбиљније поделе, јер је странка Алтернатива за Немачку (АфД) избачена из фракције Идентитет и демократија. Ову одлуку иницирале су њихове колеге са друге стране Рајне, из француског Националног окупљања (РН) Марин ле Пен, након интервјуа Максимилијана Краха, водећег кандидата АфД-а за европске изборе. Он је за италијанске медије изјавио да „никада неће рећи да је неко ко је носио СС униформу аутоматски криминалац”, позивајући се на случај немачког романописца Гинтера Граса, који је касно у животу признао да се придружио Вафен-СС као тинејџер.

Ублажавању тензија није допринело ни то су у АфДу-у Краха искључили из руководства странке и забранили му јавне наступе. Можда би партнери и прешли преко његових речи да је АфД и даље на више од 20 одсто подршке у Немачкој, међутим, рејтинг те партије се тренутно налази у слободном паду. Сада је између 10 и 18 процената, те ће након избацивања вероватно седети сама у новом сазиву ЕУ парламента. Да би се формирала групација, потребно је најмање 23 посланика из седам држава, а с обзиром на дијаметрално супротне ставове осталих странака без дома у ЕП-у и АфД-а, трећа тврдодесничарска фракција под вођством Алтернативе за Немачку чини се као утопија.

Партија очигледно плаћа цех за бројне скандале који су доспели у јавност у последње време. Главни актер и претходне афере био је управо Крах, који као да се труди да, у најгорем тренутку по АфД, оправда своје презиме. Јиан Гуо, један од његових асистената, ухапшен је прошлог месеца због оптужби за шпијунажу. Наводно, Гуо је био „кинески човек” који је извештавао Пекинг о члановима немачког парламента који су непријатељски настројени према Кини. Нешто раније, крајем марта, чешке власти затвориле су сајт „Војс ов Јуроп” тврдећи да је тај медиј чвориште руске мреже утицаја. Наводно, сајт је плаћао западним политичарима, међу којима је био Петр Бистрон из АфД-а, за интервјуе у којима су промовисали ставове Кремља.

Тренутни фокус на овај двоструки „Русија–Кинагејт” скандал послужио је тзв. проевропским странкама да у јавности потисну успомене на афере у које су минулих година били уплетени њихови чланови, попут „Катаргејта” и „Фајзергејта”.

Досијеи „Катаргејта”, сакупљани између 2018. и 2022, указују на то да су главни осумњичени, укључујући бившу потпредседницу ЕП-а Еву Каили и бившег члана ЕП-а Пјера Антонија Панцерија, обоје из групације С&Д, наводно радили на томе да се поништи шест парламентарних резолуција које осуђују стање људских права у Катару, као и на промовисању постизања споразума о безвизном режиму између те земље и ЕУ. А њихови клијенти из Катара, Марока и Мауританије потрошили су на то око четири милијарде евра. Што се тиче „Фајзергејта” или „Дилитгејта”, како га је назвао „Њујорк тајмс”, та афера траје од пандемије вируса корона, када је Урсула фон дер Лајен, наводно, размењивала СМС-ове, које су потом избрисане, са директором компаније „Фајзер”. Непосредно након тога потписан је уговор од око 35 милијарди евра, за 900 милиона доза „Фајзерове” вакцине за земље ЕУ, што је више него дупло у односу на број становника блока.

Ипак, ови скандали, који још нису добили епилог, остају да лебде у ваздуху.

Бриселске игре престола, у којима левица слаби, а десница, додуше разједињена, јача, највише одговарају актуелној председници ЕК Урсули фон дер Лајен, која је кандидат ЕПП-а и за нови мандат. Највећа групација у Европском парламенту одбила је да потпише декларацију „У одбрану демократије”, коју су подржали лидери С&Д, „Обновимо Европу”, Зелених и Левице. Позив упућен ЕПП-у да одбаци било какву сарадњу или склапање савеза са екстремно десничарским и радикалним странкама није прихваћен, те оставља маневарски простор за оно што следи након избора. Тако ЕПП добија алтернативу за социјалдемократе и либерале који су прошли пут подржали Фон дер Лајенову за председницу ЕК и њене комесаре.

Иако се очекује да ће ове групације опет имати тесну већину, према речима Фон дер Лајенове, за разлику од ИД-а, врата још нису затворена за ЕЦР. Али најављено придруживање Фидеса Виктора Орбана ЕЦР-у могло би да закомпликује ствари. Ђорђа Мелони се може удружити са Орбаном и померити ЕЦР даље од центра, а ближе ИД-у или се ускладити са Фон дер Лајеновом и утицати на креирање европске политике. Мелонијева је већ остварила одређене циљеве по питању миграција, што је изазвало критике широм Европе, а сад би на ред могле да дођу мере за „ублажавање” Зеленог договора.