Briselske igre prestola

Izbori za Evropski parlament, koji se održavaju od 6. do 9. juna, izazivaju pažnju javnosti, kako u zemljama Evropske unije, tako i među spoljnim posmatračima, znatno više nego pre pet godina. Glavni razlog je – nešto veća neizvesnost izborne trke, pre svega zbog uspona desnice poslednjih godina.

Rastu konzervativnih stranaka širom Starog kontinenta doprineli su pre svega rezultati sve veće centralizacije vlasti u EU – od diktiranja koliko migranata države članice moraju da prihvate, preko Zelenog dogovora i prelaska na obnovljive izvore energije, do raspodele novca poreskih obveznika za finansiranje Ukrajine. U završnici izborne kampanje za Evropski parlament, ankete predviđaju pobedu partija „tvrde” desnice u šest ili čak devet od 27 zemalja članica unije.

Osetna promena političke klime u Evropi počela je pre dve godine u Italiji, kada je na čelo vlade došla Đorđa Meloni. Njena pobeda bila je zamajac za kasniji uspeh desnih partija u Švedskoj, Finskoj, Holandiji, Hrvatskoj, a FPO je trenutno najveći favorit za pobedu na jesenjim izborima u Austriji... Ali ne prate sve zemlje ovaj trend. U Danskoj je levica ponovo osvojila izvršnu vlast, a u Poljskoj je, na izborima pre osam meseci, levo-liberalna koalicija skinula sa trona osam godina vladajuću konzervativnu partiju Pravo i pravda.

Izgledalo je ipak da nijedan povetarac sleva ne može da se poredi sa tornadom iz suprotnog smera. Ali „Vetrovi promena” (slogan predizbornog skupa ID u Rimu, sa koga su predstavnici ove grupacije obećali da će se boriti protiv drugog mandata Ursule fon der Lajen na čelu Evropske komisije), više ne duvaju tako jako.

Od početka godine do prošlog četvrtka projekcije su navodile da bi „najdesnija” grupacija Identitet i demokratija (ID) mogla bi da postane treća najveća u EP, dok je prošli put bila šesta, a Evropski konzervativci i reformisti (ECR) trebalo bi da se popnu sa pete na četvrtu poziciju. Iako će vladajuće Evropska narodna partija (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) verovatno imati manje poslanika u novom sazivu, ostaće najveće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu. Projekcije kažu da će ostale liberalnije grupacije, poput „Obnovimo Evropu” i „Zeleni/EFA”, izgubiti između 20 i 30 odsto mandata.

Međutim, dve nedelje pre izbora čini se da evropskoj tvrdoj desnici prete ozbiljnije podele, jer je stranka Alternativa za Nemačku (AfD) izbačena iz frakcije Identitet i demokratija. Ovu odluku inicirale su njihove kolege sa druge strane Rajne, iz francuskog Nacionalnog okupljanja (RN) Marin le Pen, nakon intervjua Maksimilijana Kraha, vodećeg kandidata AfD-a za evropske izbore. On je za italijanske medije izjavio da „nikada neće reći da je neko ko je nosio SS uniformu automatski kriminalac”, pozivajući se na slučaj nemačkog romanopisca Gintera Grasa, koji je kasno u životu priznao da se pridružio Vafen-SS kao tinejdžer.

Ublažavanju tenzija nije doprinelo ni to su u AfDu-u Kraha isključili iz rukovodstva stranke i zabranili mu javne nastupe. Možda bi partneri i prešli preko njegovih reči da je AfD i dalje na više od 20 odsto podrške u Nemačkoj, međutim, rejting te partije se trenutno nalazi u slobodnom padu. Sada je između 10 i 18 procenata, te će nakon izbacivanja verovatno sedeti sama u novom sazivu EU parlamenta. Da bi se formirala grupacija, potrebno je najmanje 23 poslanika iz sedam država, a s obzirom na dijametralno suprotne stavove ostalih stranaka bez doma u EP-u i AfD-a, treća tvrdodesničarska frakcija pod vođstvom Alternative za Nemačku čini se kao utopija.

Partija očigledno plaća ceh za brojne skandale koji su dospeli u javnost u poslednje vreme. Glavni akter i prethodne afere bio je upravo Krah, koji kao da se trudi da, u najgorem trenutku po AfD, opravda svoje prezime. Jian Guo, jedan od njegovih asistenata, uhapšen je prošlog meseca zbog optužbi za špijunažu. Navodno, Guo je bio „kineski čovek” koji je izveštavao Peking o članovima nemačkog parlamenta koji su neprijateljski nastrojeni prema Kini. Nešto ranije, krajem marta, češke vlasti zatvorile su sajt „Vojs ov Jurop” tvrdeći da je taj medij čvorište ruske mreže uticaja. Navodno, sajt je plaćao zapadnim političarima, među kojima je bio Petr Bistron iz AfD-a, za intervjue u kojima su promovisali stavove Kremlja.

Trenutni fokus na ovaj dvostruki „Rusija–Kinagejt” skandal poslužio je tzv. proevropskim strankama da u javnosti potisnu uspomene na afere u koje su minulih godina bili upleteni njihovi članovi, poput „Katargejta” i „Fajzergejta”.

Dosijei „Katargejta”, sakupljani između 2018. i 2022, ukazuju na to da su glavni osumnjičeni, uključujući bivšu potpredsednicu EP-a Evu Kaili i bivšeg člana EP-a Pjera Antonija Pancerija, oboje iz grupacije S&D, navodno radili na tome da se poništi šest parlamentarnih rezolucija koje osuđuju stanje ljudskih prava u Kataru, kao i na promovisanju postizanja sporazuma o bezviznom režimu između te zemlje i EU. A njihovi klijenti iz Katara, Maroka i Mauritanije potrošili su na to oko četiri milijarde evra. Što se tiče „Fajzergejta” ili „Dilitgejta”, kako ga je nazvao „Njujork tajms”, ta afera traje od pandemije virusa korona, kada je Ursula fon der Lajen, navodno, razmenjivala SMS-ove, koje su potom izbrisane, sa direktorom kompanije „Fajzer”. Neposredno nakon toga potpisan je ugovor od oko 35 milijardi evra, za 900 miliona doza „Fajzerove” vakcine za zemlje EU, što je više nego duplo u odnosu na broj stanovnika bloka.

Ipak, ovi skandali, koji još nisu dobili epilog, ostaju da lebde u vazduhu.

Briselske igre prestola, u kojima levica slabi, a desnica, doduše razjedinjena, jača, najviše odgovaraju aktuelnoj predsednici EK Ursuli fon der Lajen, koja je kandidat EPP-a i za novi mandat. Najveća grupacija u Evropskom parlamentu odbila je da potpiše deklaraciju „U odbranu demokratije”, koju su podržali lideri S&D, „Obnovimo Evropu”, Zelenih i Levice. Poziv upućen EPP-u da odbaci bilo kakvu saradnju ili sklapanje saveza sa ekstremno desničarskim i radikalnim strankama nije prihvaćen, te ostavlja manevarski prostor za ono što sledi nakon izbora. Tako EPP dobija alternativu za socijaldemokrate i liberale koji su prošli put podržali Fon der Lajenovu za predsednicu EK i njene komesare.

Iako se očekuje da će ove grupacije opet imati tesnu većinu, prema rečima Fon der Lajenove, za razliku od ID-a, vrata još nisu zatvorena za ECR. Ali najavljeno pridruživanje Fidesa Viktora Orbana ECR-u moglo bi da zakomplikuje stvari. Đorđa Meloni se može udružiti sa Orbanom i pomeriti ECR dalje od centra, a bliže ID-u ili se uskladiti sa Fon der Lajenovom i uticati na kreiranje evropske politike. Melonijeva je već ostvarila određene ciljeve po pitanju migracija, što je izazvalo kritike širom Evrope, a sad bi na red mogle da dođu mere za „ublažavanje” Zelenog dogovora.