„Страни агенти” пред посланицима скупштине РС

Од нашег сталног дописника
Бањалука – После неколико година оклевања и првобитног одустајања „због притисака из Брисела” и упркос бројним упозорењима која долазе од западних организација, закон о „страним агентима” доспео је пред посланике Народне скупштине Републике Српске. Скупштина ће о закону о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација расправљати на седници која је у току.

Најава увођења контрола уз обавезу организација да шаљу финансијске извештаје властима у РС, као и дефинисање организација као „страних агената” – уколико се оне баве политичким деловањем – изазвала је узбуну у цивилном сектору. Власти су покушале да умире критике објашњењем да је закон заснован на узору из САД и да се епитет „агената” по одредбама овог закона не односи на активисте који се баве науком, културом, социјалном и здравственом заштитом, спортом, заштитом потрошача, правима националних мањина и лица с инвалидитетом, животном средином или борбом против корупције.

Опозиционарка и председница Народног фронта Јелена Тривић сматра да је намера власти обрачун с политичким неистомишљеницима. За наш лист каже како је власт већ криминализовала јавну реч увођењем клевете у Кривични законик, а да сада ставља стигму страних плаћеника људима који указују на проблеме у друштву. Она сматра да председник РС Милорад Додик и данас опстаје на власти „играјући игре са страним фактором”.

Представници Делегације ЕУ у БиХ сматрају да би закон „имао застрашујући учинак на легитимно деловање организација цивилног друштва”, док су у ЕУ „озбиљно забринути”. Амбасада САД каже да овај закон чини НВО сектор „рањивим на кривични прогон због легитимних активности”.

Посланик владајућег СНСД-а у Скупштини РС Срђан Мазалица појаснио је за „Политику” да разлог за доношење овог закона јесте осигуравање јавности рада и транспарентности у раду непрофитних организација. Каже да су предлогом закона, у односу на нацрт, предложена флексибилнија решења јер је смањен број НВО које се сматрају агентима страног утицаја, као и број активности које се сматрају политичким.

„Закон би требало да омогући већу транспарентност, јер смо имали случајева да такве НВО активно делују на политичке процесе у Српској, а представљају се као представници одређених група грађана и да раде у њиховом интересу, а заправо раде за неке стране државе и организације, често и на подривању уставног поретка у смислу рада на смањењу надлежности РС. Предложени закон биће довољно демократски, али ће омогућити заштиту интереса РС и њених грађана”, рекао је Мазалица.

У предлогу закона као „агенти страног утицаја” дефинисане су непрофитне организације које помажу страни субјекти, а које се баве политичким деловањем или политичким активностима као и другим активностима које се односе на политичко организовање и деловање усмерено на угрожавање демократије, нарушавање интегритета РС, кршење Уставом РС зајамчених слобода и права. Политичким деловањем сматра се и утицај на јавно мњење ради постизања политичких циљева. Сем новачних казни, предвиђене су и забране деловања у случају да суд потврди активности на нарушавању интегритета РС.