„Strani agenti” pred poslanicima skupštine RS

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Posle nekoliko godina oklevanja i prvobitnog odustajanja „zbog pritisaka iz Brisela” i uprkos brojnim upozorenjima koja dolaze od zapadnih organizacija, zakon o „stranim agentima” dospeo je pred poslanike Narodne skupštine Republike Srpske. Skupština će o zakonu o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija raspravljati na sednici koja je u toku.

Najava uvođenja kontrola uz obavezu organizacija da šalju finansijske izveštaje vlastima u RS, kao i definisanje organizacija kao „stranih agenata” – ukoliko se one bave političkim delovanjem – izazvala je uzbunu u civilnom sektoru. Vlasti su pokušale da umire kritike objašnjenjem da je zakon zasnovan na uzoru iz SAD i da se epitet „agenata” po odredbama ovog zakona ne odnosi na aktiviste koji se bave naukom, kulturom, socijalnom i zdravstvenom zaštitom, sportom, zaštitom potrošača, pravima nacionalnih manjina i lica s invaliditetom, životnom sredinom ili borbom protiv korupcije.

Opozicionarka i predsednica Narodnog fronta Jelena Trivić smatra da je namera vlasti obračun s političkim neistomišljenicima. Za naš list kaže kako je vlast već kriminalizovala javnu reč uvođenjem klevete u Krivični zakonik, a da sada stavlja stigmu stranih plaćenika ljudima koji ukazuju na probleme u društvu. Ona smatra da predsednik RS Milorad Dodik i danas opstaje na vlasti „igrajući igre sa stranim faktorom”.

Predstavnici Delegacije EU u BiH smatraju da bi zakon „imao zastrašujući učinak na legitimno delovanje organizacija civilnog društva”, dok su u EU „ozbiljno zabrinuti”. Ambasada SAD kaže da ovaj zakon čini NVO sektor „ranjivim na krivični progon zbog legitimnih aktivnosti”.

Poslanik vladajućeg SNSD-a u Skupštini RS Srđan Mazalica pojasnio je za „Politiku” da razlog za donošenje ovog zakona jeste osiguravanje javnosti rada i transparentnosti u radu neprofitnih organizacija. Kaže da su predlogom zakona, u odnosu na nacrt, predložena fleksibilnija rešenja jer je smanjen broj NVO koje se smatraju agentima stranog uticaja, kao i broj aktivnosti koje se smatraju političkim.

„Zakon bi trebalo da omogući veću transparentnost, jer smo imali slučajeva da takve NVO aktivno deluju na političke procese u Srpskoj, a predstavljaju se kao predstavnici određenih grupa građana i da rade u njihovom interesu, a zapravo rade za neke strane države i organizacije, često i na podrivanju ustavnog poretka u smislu rada na smanjenju nadležnosti RS. Predloženi zakon biće dovoljno demokratski, ali će omogućiti zaštitu interesa RS i njenih građana”, rekao je Mazalica.

U predlogu zakona kao „agenti stranog uticaja” definisane su neprofitne organizacije koje pomažu strani subjekti, a koje se bave političkim delovanjem ili političkim aktivnostima kao i drugim aktivnostima koje se odnose na političko organizovanje i delovanje usmereno na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta RS, kršenje Ustavom RS zajamčenih sloboda i prava. Političkim delovanjem smatra se i uticaj na javno mnjenje radi postizanja političkih ciljeva. Sem novačnih kazni, predviđene su i zabrane delovanja u slučaju da sud potvrdi aktivnosti na narušavanju integriteta RS.