Чавес: Желим разговор са „Црним”

Уго Чавес није одржао своје обећање да се неће „мешати” у америчке изборе и да ће ћутке чекати резултат. Обратио се фавориту, два дана пред гласање, и предочио му шта Венецуела очекује од њега.

Он прориче да ће нови председник Америке бити Барак Обама коме је дао надимак „Црни” (негро – на на шпанском), што у латиноамеричком контексту није погрдно, већ име из милоште.

„Не тражимо од њега да буде револуционар, рекао је венецуелански председник на митингу поводом почетка градње међународног аеродрома у Баринасу, провинцији на западу земље. Само желимо да „Црни” буде у складу и на нивоу времена у коме живи свет.

Међу многим светским лидерима који су критиковали Буша и његову осмогодишњу владавину, Чавес је по оштрини осуда и увредљивим епитетима ипак постигао рекорд. Са говорнице Скупштине УН назвао га је пре две године „ђаволом”, а 12 септембра избацио је из Венецуеле америчког амбасадора, тврдећи да му овај заједно са опозицијом ради о глави. Сада очекује да „црни човек, пореклом из Африке, из врло сиромашне афричке породице…” промени курс. „Спреман сам да са њим седнем и да разговарамо на равној нози. Дај боже да са ’Црним’ уђемо у нову етапу, да разговарамо без обзира на наше разлике, рекао је колоквијално венецуелански председник додавши да „се зна” како су Венецуеланци „чависти и револуционари” и да их ништа неће одвратити од тог пута.

Председник који пропагира убрзани социјализам 21.века објаснио је и шта се очекује од Обаме. Између осталог, да чује глас Уједињених нација које су се пре неки дан плебисцитарно изјасниле за укидање „драконске блокаде Кубе”. На пленарној седници 185 земаља осудило је полувековне санкције САД, а против су биле само САД, Израел и Палау. За ову трећу државу, Чавес је рекао да не може да се сети њеног имена. Од новог председника шеф нафтоносне Венецуеле очекује да повуче америчке трупе из Ирака и да престане да „прети Ирану и Венецуели”.

Изливи Чавесове наклоности нису могли доћи у горем тренутку за Обаму и његову кампању. Он је већ трпео оштре нападе из десног блока зато  што је спреман да разговара са „тиранима” без претходног условљавања. Због ове (не)смотрене изјаве нападала су га чак и припадници умеренијег крила његове Демократске странке, а Сара Пејлин ширила је атмосферу страха по републиканским митинзима предочавајући Американцима да је Обама спреман да преда земљу у канџе терориста и диктатора.

Портпарол Обамине кампање морао је хитно да одговори на Чавесов позив, непуних 48 сати пред отварање биралишта. Избегавајући тешке речи, он је ипак рекао да се односи између две земље „неће поправити” ако Венецуела не поштује владавину права и демократију.

Остале латиноамеричке земље са нешто више такта, али са подједнаком надом и стрепњом очекују „победу Обаме”. Уз све што од њега траже његови суграђани (да извори енергије постану зеленији, да се у најбогатијој земљи света оствари право на здравство и школство…), неопходно је да нови председник, пише колумбијски аналитичар Луис Карвахал Басто, уложи напор за успостављање новог међународног поретка примеренијег глобализованом свету. Али довољно би било за почетак да „смањи ратне трошкове, а повећа трошкове за прогресивне пројекте”.