Силицијумска њива у Инђији

Ако се негде у Србији живи као на западу онда је то на северу и онда је то у Инђији. Сви су изгледи да ће овај град, подељен на југоисточну радну зону, зону „чисте” индустрије, и североисточну зону, намењену за „велику привреду”, постати силицијумска долина Балкана. Наиме, Индијци баш у Инђији половином следеће године ипак почињу са изградњом технолошког парка. Иако је на месту будуће силицијумске долине и даље њива, надлежни тврде да све тече својим током.

Наиме, индијска компанија „Ембази груп” са председником општине Инђија Гораном Јешићем у јулу потписала је споразум о изградњи ИТ парка, који ће у првој фази да запосли 2.500 људи. У ово технолошко чудо на Балкану биће уложено прво 60 милиона долара, а потом 600. Према плану, након пет година, парк ће запошљавати 25.000 високообразованих људи.

– За сада на том месту још нема машина, јер се прикупља потребна документација и то је у завршној фази. Почетак изградње се очекује у првој половине следеће године – објаснио нам је Владимир Мијић, пи-ар општине Инђија.

Према проспекту „Како ће Инђија изгледати 2015. године”, који држимо у руци, ИТ парк ће бити мултимедијални центар, у којем ће бити канцеларије, изложбени павиљон нових технологија, информациони центар у виду обелиска, уређене пјацете повезане „независним системом лаких шинских комуникација”, паркинг простор за аутомобиле и аутобусе…

– Лепо је чути да се тако нешто гради у Србији, посебно у граду у коме сам рођен. Али ме то и плаши, јер не знам колико ће загадити околину – коментарише Никола Ђурђић, ученик.

Сличну сумњу изражава и пензионер Владимир Хаџић: „Мислим да то није здраво. Страх ме је да ћемо постати Панчево 2”.

Али, има и оних који мисле другачије:

– Одушевљена сам чињеницом да мој град добија високотехнолошки парк, између осталог и због могућности да се људи запосле – казала нам је Александра Радић, службеница.

А осим парка „у најави”, на простору ове општине гради се и десетак фабрика. У чему је штос, шта је то што инвеститоре доводи баш у овај, а не неки други град? Одговор ћемо пронаћи у општини, баш оној без редова и гужви.

– Инвеститор све потребне дозволе за изградњу објеката може обезбедити у најкраћем могућем року електронским путем, а преко сајта може да прати до које је фазе стигао његов пројекат – каже Мијић.

Да је град почео значајно да се развија говори и чињеница да је пре само годину дана квадрат стана коштао око 600 евра, а данас квадрат у изградњи износи 900 евра. Просечна плата је око 350 евра.

Према речима Мијића, општина Инђија има око 56.000 становника, а око 5.500 њих се води као незапослени.

– Сматрамо да је реална цифра незапослених око 3.000. Са око 10 фабрика које се граде тај проблем би требало да буде решен. Ми се трудимо да у преговорима са инвеститорима омогућимо запошљавање што већег број људи – додао је Мијић.

Велике фабрике велика су и претња. Убрзан привредни и индустријски развој опасност су по екологију, па је Инђија међу првима почела да рециклира смеће, а деца се већ у вртићима уче одговорном понашању према природи. (Једна од акција општине у очувању здраве животне средине била је да се сваком домаћинству које је то желело да садница стабла на поклон.)

Општина Инђија је обезбедила да деца у вртићу и основним школама добију бесплатну ужину и превоз, да сваког вуковца награди рачунаром, а сваког успешног студента пристојном стипендијом...

– Сваке године општина издвоји 16 милиона динара како би најмлађи добијали бесплатну ужину. Тиме смо омогућили да се сва деца, и она која могу и она која не мигу, здраво хране, јер за њих ужину припремају нутриционисти. Ове године поделили смо 100 стипендија најбољим студентима, а наши вуковци сада се награђују рачунарима. Дакле, оно што је некада била књига данас је рачунар – истакао је Мијић.

Како млади брачни парови могу да добију плацеве које ће отплаћивати 20 година без камате, а у плану је и изградња станова које ће моћи под повољним условима да купе, Инђија ће постати привлачна и за младе брачне парове, не само за инвеститоре. А ово је и прва општина која је почела да даје помоћ за прво дете у висини једног личног дохотка.

Оне који због болести не могу да воде рачуна о себи, а немају никога блиског, посећиваће геронто домаћице невладине организације „4 плус 1”.

– У сарадњи са том организацијом општина помаже особе старије од 65 година. Неколико пута недељно у њихове домове одлазе особе које уместо њих кувају, пеглају, одлазе у набавку– рекао је наш саговорник.

Када је истраживање Секретаријата за спорт и омладину показало да је употреба марихуане у порасту међу младима, у оквиру дома здравља у Инђији основан је Савет за младе.

– Успостављањем највиших стандарда у приступу превенцији болести зависности, трудимо се да креативно осмислимо слободно време младих. Како крут школски систем и формални начин комуникације доводи до минималне употребљивости знања и активизма деце, оригиналним приступом и идејама афирмишемо активизам младих и реализујемо Акциони план политике за младе у Војводини – објаснила је Ангелина Сокић, пи-ар овог саветовалишта.

Иако саветовалиште за младе постоји тек две године, од Светске здравствене организације добили су само позитивне оцене.

Дом Здравља „Др Милорад – Мика Павловић” годишње прегледа од 7.000 до 9.000 људи на „Базару здравља”. Грађанима општине Инђија омогућено је тако да без здравствене документације, заказивања и чекања и за веома кратко времедобију услуге мерења нивоа шећера у крви, притиска, мониторинг срчаног ритма, мерење телесне масе и висине, израчунавање нивоа масноћа у организму и друге медицинске услуге.

А можда и није све тако. Можда се све гужве у општини направила чим смо напустили Инђију, а деца до касно у ноћ чекала превоз. Али ми то нисмо видели.