Silicijumska njiva u Inđiji

Ako se negde u Srbiji živi kao na zapadu onda je to na severu i onda je to u Inđiji. Svi su izgledi da će ovaj grad, podeljen na jugoistočnu radnu zonu, zonu „čiste” industrije, i severoistočnu zonu, namenjenu za „veliku privredu”, postati silicijumska dolina Balkana. Naime, Indijci baš u Inđiji polovinom sledeće godine ipak počinju sa izgradnjom tehnološkog parka. Iako je na mestu buduće silicijumske doline i dalje njiva, nadležni tvrde da sve teče svojim tokom.

Naime, indijska kompanija „Embazi grup” sa predsednikom opštine Inđija Goranom Ješićem u julu potpisala je sporazum o izgradnji IT parka, koji će u prvoj fazi da zaposli 2.500 ljudi. U ovo tehnološko čudo na Balkanu biće uloženo prvo 60 miliona dolara, a potom 600. Prema planu, nakon pet godina, park će zapošljavati 25.000 visokoobrazovanih ljudi.

– Za sada na tom mestu još nema mašina, jer se prikuplja potrebna dokumentacija i to je u završnoj fazi. Početak izgradnje se očekuje u prvoj polovine sledeće godine – objasnio nam je Vladimir Mijić, pi-ar opštine Inđija.

Prema prospektu „Kako će Inđija izgledati 2015. godine”, koji držimo u ruci, IT park će biti multimedijalni centar, u kojem će biti kancelarije, izložbeni paviljon novih tehnologija, informacioni centar u vidu obeliska, uređene pjacete povezane „nezavisnim sistemom lakih šinskih komunikacija”, parking prostor za automobile i autobuse…

– Lepo je čuti da se tako nešto gradi u Srbiji, posebno u gradu u kome sam rođen. Ali me to i plaši, jer ne znam koliko će zagaditi okolinu – komentariše Nikola Đurđić, učenik.

Sličnu sumnju izražava i penzioner Vladimir Hadžić: „Mislim da to nije zdravo. Strah me je da ćemo postati Pančevo 2”.

Ali, ima i onih koji misle drugačije:

– Oduševljena sam činjenicom da moj grad dobija visokotehnološki park, između ostalog i zbog mogućnosti da se ljudi zaposle – kazala nam je Aleksandra Radić, službenica.

A osim parka „u najavi”, na prostoru ove opštine gradi se i desetak fabrika. U čemu je štos, šta je to što investitore dovodi baš u ovaj, a ne neki drugi grad? Odgovor ćemo pronaći u opštini, baš onoj bez redova i gužvi.

– Investitor sve potrebne dozvole za izgradnju objekata može obezbediti u najkraćem mogućem roku elektronskim putem, a preko sajta može da prati do koje je faze stigao njegov projekat – kaže Mijić.

Da je grad počeo značajno da se razvija govori i činjenica da je pre samo godinu dana kvadrat stana koštao oko 600 evra, a danas kvadrat u izgradnji iznosi 900 evra. Prosečna plata je oko 350 evra.

Prema rečima Mijića, opština Inđija ima oko 56.000 stanovnika, a oko 5.500 njih se vodi kao nezaposleni.

– Smatramo da je realna cifra nezaposlenih oko 3.000. Sa oko 10 fabrika koje se grade taj problem bi trebalo da bude rešen. Mi se trudimo da u pregovorima sa investitorima omogućimo zapošljavanje što većeg broj ljudi – dodao je Mijić.

Velike fabrike velika su i pretnja. Ubrzan privredni i industrijski razvoj opasnost su po ekologiju, pa je Inđija među prvima počela da reciklira smeće, a deca se već u vrtićima uče odgovornom ponašanju prema prirodi. (Jedna od akcija opštine u očuvanju zdrave životne sredine bila je da se svakom domaćinstvu koje je to želelo da sadnica stabla na poklon.)

Opština Inđija je obezbedila da deca u vrtiću i osnovnim školama dobiju besplatnu užinu i prevoz, da svakog vukovca nagradi računarom, a svakog uspešnog studenta pristojnom stipendijom...

– Svake godine opština izdvoji 16 miliona dinara kako bi najmlađi dobijali besplatnu užinu. Time smo omogućili da se sva deca, i ona koja mogu i ona koja ne migu, zdravo hrane, jer za njih užinu pripremaju nutricionisti. Ove godine podelili smo 100 stipendija najboljim studentima, a naši vukovci sada se nagrađuju računarima. Dakle, ono što je nekada bila knjiga danas je računar – istakao je Mijić.

Kako mladi bračni parovi mogu da dobiju placeve koje će otplaćivati 20 godina bez kamate, a u planu je i izgradnja stanova koje će moći pod povoljnim uslovima da kupe, Inđija će postati privlačna i za mlade bračne parove, ne samo za investitore. A ovo je i prva opština koja je počela da daje pomoć za prvo dete u visini jednog ličnog dohotka.

One koji zbog bolesti ne mogu da vode računa o sebi, a nemaju nikoga bliskog, posećivaće geronto domaćice nevladine organizacije „4 plus 1”.

– U saradnji sa tom organizacijom opština pomaže osobe starije od 65 godina. Nekoliko puta nedeljno u njihove domove odlaze osobe koje umesto njih kuvaju, peglaju, odlaze u nabavku– rekao je naš sagovornik.

Kada je istraživanje Sekretarijata za sport i omladinu pokazalo da je upotreba marihuane u porastu među mladima, u okviru doma zdravlja u Inđiji osnovan je Savet za mlade.

– Uspostavljanjem najviših standarda u pristupu prevenciji bolesti zavisnosti, trudimo se da kreativno osmislimo slobodno vreme mladih. Kako krut školski sistem i formalni način komunikacije dovodi do minimalne upotrebljivosti znanja i aktivizma dece, originalnim pristupom i idejama afirmišemo aktivizam mladih i realizujemo Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini – objasnila je Angelina Sokić, pi-ar ovog savetovališta.

Iako savetovalište za mlade postoji tek dve godine, od Svetske zdravstvene organizacije dobili su samo pozitivne ocene.

Dom Zdravlja „Dr Milorad – Mika Pavlović” godišnje pregleda od 7.000 do 9.000 ljudi na „Bazaru zdravlja”. Građanima opštine Inđija omogućeno je tako da bez zdravstvene dokumentacije, zakazivanja i čekanja i za veoma kratko vremedobiju usluge merenja nivoa šećera u krvi, pritiska, monitoring srčanog ritma, merenje telesne mase i visine, izračunavanje nivoa masnoća u organizmu i druge medicinske usluge.

A možda i nije sve tako. Možda se sve gužve u opštini napravila čim smo napustili Inđiju, a deca do kasno u noć čekala prevoz. Ali mi to nismo videli.