Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Об­но­вље­на Ће­ле-ку­ла

Еки­па струч­ња­ка ко­је пред­во­ди ан­тро­по­ло­шки­ња На­та­ша Шар­кић уве­ли­ко ра­ди на ре­кон­струк­ци­ји ло­ба­ња узи­да­них у спо­ме­ник у Ни­шу по­сле Бо­ја на Че­гру 1809. го­ди­не
Об­но­вље­на Ће­ле-ку­ла
( Фото / Тома Тодоровић)

Ниш – Ка­ко се при­бли­жа­ва 215. го­ди­шњи­ца јед­не од нај­ве­ћих би­та­ка у Пр­вом срп­ском устан­ку – Бо­ја на Че­гру, ко­ја се од­и­гра­ла 31. ма­ја 1809. го­ди­не, уве­ли­ко тра­ју при­пре­ме за све­ча­но отва­ра­ње спо­мен-ком­плек­са, ко­ји је у пот­пу­но­сти ре­кон­стру­и­сан. Осим спо­ме­ни­ка ле­ген­дар­ном ре­сав­ском вој­во­ди Сте­ва­ну Син­ђе­ли­ћу и ње­го­вим ју­на­ци­ма на Че­гру, из­ме­ђу Ни­ша и се­ла Ка­ме­ни­це, ком­плет­но су об­но­вље­ни и сви оста­ли са­др­жа­ји у ком­плек­су. У ре­кон­струк­ци­ју и об­но­ву спо­мен-ком­плек­са уло­же­но је ви­ше од пет ми­ли­о­на ди­на­ра. За уре­ђе­ње ста­рог и зу­бом вре­ме­на уру­ше­ног спо­ме­ни­ка ре­сав­ским ју­на­ци­ма и би­сте њи­хо­вог во­ђе вој­во­де Сте­ва­на Син­ђе­ли­ћа из­дво­је­на су 4,3 ми­ли­о­на ди­на­ра, а око ми­ли­он ди­на­ра за парт­нер­но уре­ђе­ње ком­плек­са.

Ка­ко је не­дав­но ре­као до­ско­ра­шњи ми­ни­стар за рад, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић, ко­ји је са­да на че­лу Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре, циљ је био да се у окви­ру овог ком­плек­са по­диг­не мо­де­ран обје­кат са са­вре­ме­ним мул­ти­ме­ди­јал­ним са­др­жа­ји­ма ко­ји ће свим по­се­ти­о­ци­ма Че­гра, а нај­ви­ше нај­мла­ђи­ма ко­ји ов­де до­ла­зе у скло­пу ђач­ких екс­кур­зи­ја, до­ча­ра­ти са­му аутен­ти­чан ам­би­јент и ат­мос­фе­ру Че­гар­ске бит­ке од пре 215 го­ди­на. Са­вре­ме­ним ди­ги­тал­ним ефек­ти­ма ће се до­ча­ра­ти све што је би­ло на по­при­шту бо­ја у вре­ме ње­ног од­ви­ја­ња.

Па­ра­лел­но с при­пре­ма­ма за све­ча­но отва­ра­ње об­но­вље­ног ком­плек­са тра­је и из­у­зе­тан по­ду­хват на је­дин­стве­ном спо­ме­ни­ку у све­ту, Ће­ле-ку­ли, по­диг­ну­том са­мо не­ко­ли­ко ме­се­ци по­сле бит­ке на Че­гру. За­зи­да­не у спо­ме­ник ка­кав не по­сто­ји у све­ту, ло­ба­ње ко­је су при­па­да­ле по­ги­ну­лим ју­на­ци­ма из Пр­вог срп­ског устан­ка пр­о­тив Ту­ра­ка по­чет­ком 19. ве­ка, тач­но по­сле 215 го­ди­на за­хва­љу­ју­ћи на­уч­ни­ци­ма до­би­ће ре­кон­стру­и­са­не ли­ко­ве.

Струч­ни тим ко­ји пред­во­ди На­та­ша Шар­кић, ан­тро­по­ло­шки­ња и по­кре­тач пр­о­јек­та „Но­во ли­це Ће­ле-ку­ле”, у ла­бо­ра­то­ри­ји у Тр­сту тех­ни­ком фа­ци­јал­не ре­кон­струк­ци­је и ком­плет­ном ан­тро­по­ло­шком ана­ли­зом при­пре­ма но­ви из­глед исто­риј­ског спо­ме­ни­ка.

Тај ан­тро­по­ло­шки по­сту­пак, ко­ји под­ра­зу­ме­ва ана­ли­зу ске­лет­них оста­та­ка ин­ди­ви­дуа, у слу­ча­ју Ће­ле-ку­ле сво­ди се на ли­ца уста­ни­ка чи­је су ло­ба­ње и да­нас на спо­ме­ни­ку. Ка­да је са­зи­дан спо­ме­ник, у Ће­ле-ку­ли би­ле су 952 ло­ба­ње ре­сав­ских ју­на­ка, а да­нас их је са­мо 58. На осно­ву ана­ли­за и фа­ци­јал­ном ре­кон­струк­ци­јом, ре­кла је ова на­уч­ни­ца, мо­гу­ће је да се од­ре­де пол и ста­рост, али и још не­ке ка­рак­те­ри­сти­ке. На ве­ро­до­сто­јан на­чин ће мо­ћи да се ин­тер­пре­ти­ра из­глед уста­ни­ка, као и да се у ди­ги­тал­ној фор­ми, у скло­пу са­мог спо­ме­ни­ка, при­ка­же ка­ко су из­гле­да­ли, али и ка­ко су жи­ве­ли.

Бој на Че­гру од­и­грао се 31. ма­ја 1809. го­ди­не. У ње­му је у стра­хо­ви­тој екс­пло­зи­ји, по­што је вој­во­да Сте­ван Син­ђе­лић оп­ко­љен од Осман­ли­ја и без по­мо­ћи оста­лих вој­во­да и уста­ни­ка ис­па­лио та­не из ку­бу­ре у скла­ди­ште му­ни­ци­је (у ба­ру­та­ну), по­ги­ну­ло око 3.000 Ср­ба и око 15.000 тур­ских вој­ни­ка.

Ко­ман­да тур­ске вој­ске и Хур­шид-па­ша по­сле бо­ја на Че­гру на­ре­ди­ли су да се на улазу у Ниш из правца Цариграда од камена сазида кула и у њу да се уграде лобање погинулих устаника, углавном Ресаваца, и њиховог војводе Синђелића. Намера Турака је била да се угуши и угаси сав слободарски дух Срба и свака помисао за ослободилачким покретом, а да се у српски народ унесе страх. Тако је пре 215 година настао јединствен споменик на свету – Ћеле-кула – од узиданих лобања устаника.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Markos
Da li su za obnovu Cele kule konsultovani turci kao prvi izvodjaci radova kako se ne bi narusilo arhitektonsko resenje pp njihovom projektu? Ipak je ovo pravna drzava i treba da seppstuji tekovine zaduzbinara.
Милена Шовић
Цео живот ово чекам Питала сам се одувек ко су били ти људи, како су изгледали, имају ли потомке и родбину по Србији...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.