Појешћемо сами себе

Србији са тренутном фискалном политиком прети још мањи кредитни рејтинг, скупље задуживање наших предузећа и банака у иностранству ибурнија дешавања на домаћем девизном тржишту уз знатно веће инфлаторне притиске. Све то ће „појести” свако повећање пензија и зарада, упозорио је јуче гувернер НБС Радован Јелашић. „Да не би појели сами себе, Србија би морала до краја ове недеље да се договори са Међународним монетарним фондом”, сматра он, јер ће у супротном бити још теже.

На јучерашњој конференцији за новинаре гувернер је истакао да због неприлика на светском тржишту Србија мора да склопи нефинансијски аранжман „из предострожности” са ММФ-ом, да би заштитила домаћу економију и финансијско тржиште. Сада и у наредној години очекују нас знатно већи инфлаторни притисци, што семоже спречити уз нови аранжман са ММФ-ом, додао је Јелашић и поновио да нам није потребна кредитна, већ саветодавна подршка.

НБС је повећала референтну каматну стопу са 15,75 на 17,75 одсто, како је образложио, јер се инфлаторна очекивања не смирују, а циљ је да се већ висока базна инфлација врати у планирани оквир у наредној години. Међународно финансијско тржиште је, како је оценио , у незапамћеним турбуленцијама што је значајније повећало и премије ризика за Србију.

– Међународно финансијско тржиште тражи од Србије да предузме одлучне макроекономске мера, а земље у региону су већ показале спремност за стезање каиша – рекао је Јелашић и додао да је међугодишња инфлација од почетка године изнад циљаног распона. Базна инфлација је у октобру износила 10,6 одсто, а расту цена на мало скоро су подједнако допринеле регулисане цене и оне које се слободно формирају.

– Курс динара није „власништво” НБС, него слика стања привреде и политике у Србији – оценио је гувернер и поновио да ће централна банка наставити да користи девизне резерве да би спречила превелике осцилације вредности динара према водећим светским валутама.

Јелашић је нагласио да „НБС и даље не жели да утиче на тренд курса” и да неће бранити курс по сваку цену, „јер би тако брзо остала без девизних резерви” које сада износе око 9,4 милијарди евра, а последица би била да би дошло до великог пад вредности динара.

У октобру је НБС продала око 260 милиона евра на међубанкарском девизном тржишту, да би сачувала стабилност националне валуте. Јелашић је навео да је у прошлом месецу обим промета на међубанкарском девизном тржишту износио око 4,2 милијарде евра, а НБС је у тим трансакцијама учествовала са свега 6,4 одсто.

На курс динара утичу светска криза, која је довела да пада опште ликвидности финансијског тржишта, раста банкарских камата и маржи у свету, а на домаћем „терену” атмосфера да се може повећати јавна потрошња. Притисак на курс је и због инфлаторних очекивања грађана, који имају лоше успомене из деведесетих година, рекао је Јелашић.

Коментаришући најчешћа питања и оцене у медијима о кретању курса,Јелашић је рекао да су нетачне тврдње да се више исплати штедња у еврима и поновио да ће са динарском штедњом грађани увек зарадити више од међугодишње укупне инфлације, која је у октобру достигла 10,5 одсто.

Узимање кредита индексираних у швајцарским францима је ризично и може бити скупље због могућег јачања ове валуте према динару и другим валутама, подсетио је Јелашић и навео да је у последња два месеца динар ослабио према евру за 11,2 одсто, а према „швајцарцу” 22,8 процената. Он је демантовао и тврдње да банке повлаче новац из Србије,уз податак да су се само у октобру банке задужиле у иностранству за 830 милиона евра.

Отплата, односно рефинансирање државног и приватног страног дуга у идућој години, која износи око 50 одсто девизних резерви, неће бити проблем. Али ако кредитни рејтинг ББ минус пређе на још гору листу у 2010. ће бити проблем, рекао је Јелашић.