Poješćemo sami sebe

Srbiji sa trenutnom fiskalnom politikom preti još manji kreditni rejting, skuplje zaduživanje naših preduzeća i banaka u inostranstvu iburnija dešavanja na domaćem deviznom tržištu uz znatno veće inflatorne pritiske. Sve to će „pojesti” svako povećanje penzija i zarada, upozorio je juče guverner NBS Radovan Jelašić. „Da ne bi pojeli sami sebe, Srbija bi morala do kraja ove nedelje da se dogovori sa Međunarodnim monetarnim fondom”, smatra on, jer će u suprotnom biti još teže.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare guverner je istakao da zbog neprilika na svetskom tržištu Srbija mora da sklopi nefinansijski aranžman „iz predostrožnosti” sa MMF-om, da bi zaštitila domaću ekonomiju i finansijsko tržište. Sada i u narednoj godini očekuju nas znatno veći inflatorni pritisci, što semože sprečiti uz novi aranžman sa MMF-om, dodao je Jelašić i ponovio da nam nije potrebna kreditna, već savetodavna podrška.

NBS je povećala referentnu kamatnu stopu sa 15,75 na 17,75 odsto, kako je obrazložio, jer se inflatorna očekivanja ne smiruju, a cilj je da se već visoka bazna inflacija vrati u planirani okvir u narednoj godini. Međunarodno finansijsko tržište je, kako je ocenio , u nezapamćenim turbulencijama što je značajnije povećalo i premije rizika za Srbiju.

– Međunarodno finansijsko tržište traži od Srbije da preduzme odlučne makroekonomske mera, a zemlje u regionu su već pokazale spremnost za stezanje kaiša – rekao je Jelašić i dodao da je međugodišnja inflacija od početka godine iznad ciljanog raspona. Bazna inflacija je u oktobru iznosila 10,6 odsto, a rastu cena na malo skoro su podjednako doprinele regulisane cene i one koje se slobodno formiraju.

– Kurs dinara nije „vlasništvo” NBS, nego slika stanja privrede i politike u Srbiji – ocenio je guverner i ponovio da će centralna banka nastaviti da koristi devizne rezerve da bi sprečila prevelike oscilacije vrednosti dinara prema vodećim svetskim valutama.

Jelašić je naglasio da „NBS i dalje ne želi da utiče na trend kursa” i da neće braniti kurs po svaku cenu, „jer bi tako brzo ostala bez deviznih rezervi” koje sada iznose oko 9,4 milijardi evra, a posledica bi bila da bi došlo do velikog pad vrednosti dinara.

U oktobru je NBS prodala oko 260 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, da bi sačuvala stabilnost nacionalne valute. Jelašić je naveo da je u prošlom mesecu obim prometa na međubankarskom deviznom tržištu iznosio oko 4,2 milijarde evra, a NBS je u tim transakcijama učestvovala sa svega 6,4 odsto.

Na kurs dinara utiču svetska kriza, koja je dovela da pada opšte likvidnosti finansijskog tržišta, rasta bankarskih kamata i marži u svetu, a na domaćem „terenu” atmosfera da se može povećati javna potrošnja. Pritisak na kurs je i zbog inflatornih očekivanja građana, koji imaju loše uspomene iz devedesetih godina, rekao je Jelašić.

Komentarišući najčešća pitanja i ocene u medijima o kretanju kursa,Jelašić je rekao da su netačne tvrdnje da se više isplati štednja u evrima i ponovio da će sa dinarskom štednjom građani uvek zaraditi više od međugodišnje ukupne inflacije, koja je u oktobru dostigla 10,5 odsto.

Uzimanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima je rizično i može biti skuplje zbog mogućeg jačanja ove valute prema dinaru i drugim valutama, podsetio je Jelašić i naveo da je u poslednja dva meseca dinar oslabio prema evru za 11,2 odsto, a prema „švajcarcu” 22,8 procenata. On je demantovao i tvrdnje da banke povlače novac iz Srbije,uz podatak da su se samo u oktobru banke zadužile u inostranstvu za 830 miliona evra.

Otplata, odnosno refinansiranje državnog i privatnog stranog duga u idućoj godini, koja iznosi oko 50 odsto deviznih rezervi, neće biti problem. Ali ako kreditni rejting BB minus pređe na još goru listu u 2010. će biti problem, rekao je Jelašić.