Од трагичара до шампиона за четири секунде

Никада до сада у историји Формуле 1, од 1950. године када је у последњој трци првог светског шампионата Италијан Ђузепе Фарина победио испред Аргентинца Хуана Мануела Фанђа и постао први светски шампион, свет није видео узбудљивију завршницу у тркама најбржих болида и најбољих возача на планети као у недељу на писти Интерлагос у Бразилу.

Оно што се догађало под кишним небом Сао Паула и пред скоро стотину хиљада навијача Бразилца Фелипеа Масе у црвеном болиду Ферарија током завршнице 67. светског шампионата не би режирао ни највештији мајстор трилера. То је могао да режира само живот, а он је често немилосрдан. Немилосрдан као што је био у чувеном финалу Лиге шампиона у фудбалу када је Манчестер у последња два минута дао два гола Бајерну, или када је Ливерпул нокаутирао Милан, после вођства Италијана са 3:0. Овога пута неумољив је био према младом Бразилцу, а богови су погледали Британца Луиса Хамилтона за воланом Мекларена и у последње четири секунде узбудљиве трке, практично у последњих сто метара, окитили га ловоровим венцем победника.

Хамилтон је тако постао најмлађи шампион Формуле 1 и уписао се у историју најбржег циркуса на свету.

Али, драматичност ове трке није само у чињеници да је о титули одлучивао само један бод (Хамилтон 98, Маса 97 бодова), већ и у ономе што се догађало у тих, за Британца тријумфалних, а за Бразилца трагичних стотину метара.

Хамилтону је пре старта било довољно и пето место да задржи водећу позицију и освоји шампионат, Маси је, уколико Хамилтон буде испод петог места, победа обезбеђивала коначан тријумф. И све се у веома компликованим условима вожње, делимично по киши, делимично по сувом времену, одвијало по предвиђањима: Маса је водио, Хамилтон је држао пету позицију, практично са титулом у џепу. Средином трке киша је стала, возачи су променили гуме на болидима, редослед се није битно мењао, да би у финишу опет почела киша. Са гумама без профила (слик), није се могло возити, па су скоро сви брзо ушли у своје боксове и монтирали кишне пнеуматике. У последња четири круга редослед је био: Маса, Алонсо, Раиконен, Глок, Хамилтон, Фетел… Хамилтону је преостало само да одвезе тих последњих шест, седам минута… Али, изненада, Фетел је кренуо у напад, из минута у минут смањивао је предност Британца, да би га на опште изненађење свих и одушевљење публике, обишао без икаквог напора два круга пре циља.

У том тренутку Хамилтон је пао на шесту позицију и Маса је имао титулу у рукама. Очај у Мекларену, еуфорија у Ферарију и на трибинама Интерлагоса.

Да ли је могуће да млади Британац губи титулу у последњим метрима и постаје трагичар пред очима свог оца, полубрата, девојке и навијача широм света. Ништа се више, чинило се, не може учинити, Хамилтон је у очају кренуо у јуриш за Фетелом, али без наде да може било шта да учини. У драматичним, последњим метрима ове невиђене трке циљем пролази први Маса, за њим улазе Алонсо и Раиконен, судија и даље маше црно-белом заставом испред неколицине возача, трка је готова, у Ферарију настаје славље, сви се грле и љубе… Али, одједном настаје мук када на екрану виде да је иста таква неописива радост завладала и у боксу Мекларена. Нико у тој лудој завршници није приметио да су и Фетел и Хамилтон у бесомучном финишу престигли Тимо Глока у тојоти са слик гумама и да Хамилтон улази у циљ као пети, што значи да осваја титулу светског шампиона, као најмлађи светски првак са 23 године девет месеци и 26 дана и придружује се плејади великана Формуле 1, а Фелипеа Масу и поклонике црвеног болида са црним коњићем на хауби оставља у очају.

Луис Хамилтон, први тамнопути возач Формуле 1, нови светски шампион доноси титулу Мекларену после пуних десет година, и наставља традицију успеха британских возача прекинуту одласком Дејмона Хила 1996. године.

Много је трка Формуле 1 које ће свет памтити. Много је било неочекиваних обрта, срећних тренутка и људских драма, али без сумње, ова у Бразилу, на Интерлагосу, остаће у аналима као најдраматичнија у којој је одлука о шампиону пала у последњим секундама, у последњим метрима, последње трке.

Владимир Дедић

-----------------------------------------------------------

Коначан пласман

Луис Хамилтон (Мекларен) 98 бодова
Фелипе Маса (Ферари) 97
Кими Раиконен (Ферари) 75
Роберт Кубица (BMW Заубер) 75
Фернандо Алонсо (Рено) 61
Ник Хајфелд (BMW Заубер) 60
Хеики Ковалаинен (Мекларен) 53
Себастијан Фетел (Торо росо) 35
Јарно Трули (Тојота 9 31
Тимо Глок (Тојота) 24

-----------------------------------------------------------

Поредак тимова

Ферари 156 бодова
Мекларен 145
БМВ Заубер 135
Рено 72
Тојота 52
Торо росо 34
Ред бул 29
Вилијамс 26
Хонда 14
Форс Индија 0

-----------------------------------------------------------

Лична карта шампиона

Луис Хамилтон рођен је 7. јануара 1985. у Стивениџу, Енглеска. Шампион Европе у картингу постао је 2000. године, 2003. постаје првак В. Британије у Формули Рено, шампионат Евросерије Ф2 осваја 2005. а наредне осваја титулу првака ГП 2 шампионата. Прву победу у Формули 1 остварио је 2007. у трци за Велику награду Канаде. Ове сезоне победио је у четири трке и освојио шест пол позиција.

У Формули 1 дебитовао је у Аустралији 2007, а до сада је возио 35 трка и 22 пута био на победничком подијуму.

-----------------------------------------------------------

Хамилтон први спортиста са зарадом од милијарду долара

Луис Хамилтон, како предвиђа британски „Тајмс”, постаће први спортиста који ће зарадити милијарду долара и тако скинути са трона америчког голфера Тајгера Вудса. „Тајмс”, оцењује, на основу прогноза „Форбса” да ће Британац од свог тима Мекларена, спонзора Рибока, као и од других спонзора који нису директно везани за Формулу 1, до 2010. године заузети челну позицију по зарадама у свету, а до 2012. године надмашити по укупном приходу Михаела Шумахера и Дејвида Бекама.