Опозиција само призива изборе

Да ли су најаве превремених избора само део уобичајеног посла опозиције или би такве приче заиста могле да се обистине, тек прваци новоформираних партија готово да не пропуштају прилику да кажу како ће следеће године бити одржани парламентарни избори. И лидери Српске напредне странке Томислав Николић и Александар Вучић, као и њихова некадашња страначка колегиница у Српској радикалној странци Маја Гојковић, која је недавно основала Народну партију, уверени су да ће управо 2009., само годину после овогодишњих избора за народне посланике, имати прву прилику да одмере снагу својих странака на новом гласању. И једни и други своја очекивања темеље доказујући слабости актуелне владе, али Гојковићева је прексиноћ, у „Утиску недеље” на телевизији Б 92 рекла да постоје „веома озбиљна предвиђања” опозиционих и владајућих странака, као и међународних политичких чинилаца да ће нови парламентарни избори у Србији бити одржани између маја и октобра 2009. године.

На питање који су то представници власти који најављују нове изборе Гојковићева је одговорила да је реч о Демократској странци. „Због тешке политичке и економске ситуације и због многих проблема које би волели да се реше на неки други начин, а није их могуће решити у овој коалицији која сада влада Србијом, они сматрају да би било најбоље за државу да се распишу избори наредне године”, рекла је Маја Гојковић..

Оваква очекивања аналитичари оцењују као природне жеље опозиције и њену намеру да наговештајем скорог краја владе изазове несигурност владајућих странака.

„Задатак опозиције је да води кампању против владе, да покушава да је сруши и иде на изборе када се створе повољни услови за то. Призивање избора је део уобичајеног пропагандног рата који се води на политичкој сцени”, сматра Миодраг Радојевић, сарадник Института за политичке студије.

За разлику од претходне владе која се „сломила” на разликама њене две водеће странке, ДС и ДСС, у политици према Косову и Метохији и Европској унији, искушење за актуелни кабинет могле би да буду последице светске економске кризе које ће се, према оцени економиста, али и према признањима самих представника власти, следеће године осетити и у Србији. Проблем у функционисању владајуће већине, оцењује Радојевић, могао би да настане уколико дође до социјалних немира изазваних смањеним приливом страних инвестиција, нестабилним курсом динара или увећаном јавном потрошњом, чему он додаје и велике захтеве широких социјалних слојева, пре свега пензионера.

„Досад социјални немири нису обарали владу, јер немамо јаке синдикате који су у стању да изведу на улице стотине хиљада радника. Осим тога, од 2000. године нисмо ни имали кризу оваквих размера”, објашњава Радојевић.

Да би економска криза могла да уздрма владу сматра и Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, који каже да опозиција управо рачуна на продубљивање разлика које би се могле појавити унутар владе уколико буџет за следећу годину не би могао да испуни предизборна обећања странака а да при том остане стабилан. Он додаје да ће бити протеста и незадовољстава, које би влада могла да ублажи успостављањем социјалног дијалога, а не попуштањем пред захтевима појединих социјалних група. Стожерним странкама садашње владе, сматра Стојиљковић, превремени избори не би добродошли, јер „социјалисти тек треба да стабилизују своје бирачко тело које се осећа мало превареним због коалиције са ДС, док демократе нису толико сигурне у свој већи рејтинг да би нечим изнудили кризу власти и нове изборе”.

Но, чак и ако би влада изгубила подршку већине, саговорници „Политике” сматрају да би реконструкција кабинета и улазак нових странака у владу била реалнија од расписивања превремених избора. Потврда за то јесу, можда, и речи Славице Ђукић-Дејановић, председнице Скупштине Србије да има опозиционих странака заинтересованих да појачају владајућу већину.

Осим економских, Радојевић не види друге узроке евентуалне кризе владе и расписивања избора, јер како каже коалиција на власти делује компактно и хармонично иако је састављена од десетак партија.

„Могло је да се очекује да ће се проблеми јавити због ’поделе плена’, односно расподеле места у јавним предузећима, али и то је изгледа завршено без већих незадовољстава. Оно што би касније могло да буде проблем јесте уцењивачки однос појединих мањих партија”, каже Радојевић.

Као што ни претходне две владе није срушила опозиција, саговорници „Политике” сагласни су да то неће поћи за руком ни садашњим опозиционим странкама због њихових међусобних супротстављености и подела.