Opozicija samo priziva izbore

Da li su najave prevremenih izbora samo deo uobičajenog posla opozicije ili bi takve priče zaista mogle da se obistine, tek prvaci novoformiranih partija gotovo da ne propuštaju priliku da kažu kako će sledeće godine biti održani parlamentarni izbori. I lideri Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, kao i njihova nekadašnja stranačka koleginica u Srpskoj radikalnoj stranci Maja Gojković, koja je nedavno osnovala Narodnu partiju, uvereni su da će upravo 2009., samo godinu posle ovogodišnjih izbora za narodne poslanike, imati prvu priliku da odmere snagu svojih stranaka na novom glasanju. I jedni i drugi svoja očekivanja temelje dokazujući slabosti aktuelne vlade, ali Gojkovićeva je preksinoć, u „Utisku nedelje” na televiziji B 92 rekla da postoje „veoma ozbiljna predviđanja” opozicionih i vladajućih stranaka, kao i međunarodnih političkih činilaca da će novi parlamentarni izbori u Srbiji biti održani između maja i oktobra 2009. godine.

Na pitanje koji su to predstavnici vlasti koji najavljuju nove izbore Gojkovićeva je odgovorila da je reč o Demokratskoj stranci. „Zbog teške političke i ekonomske situacije i zbog mnogih problema koje bi voleli da se reše na neki drugi način, a nije ih moguće rešiti u ovoj koaliciji koja sada vlada Srbijom, oni smatraju da bi bilo najbolje za državu da se raspišu izbori naredne godine”, rekla je Maja Gojković..

Ovakva očekivanja analitičari ocenjuju kao prirodne želje opozicije i njenu nameru da nagoveštajem skorog kraja vlade izazove nesigurnost vladajućih stranaka.

„Zadatak opozicije je da vodi kampanju protiv vlade, da pokušava da je sruši i ide na izbore kada se stvore povoljni uslovi za to. Prizivanje izbora je deo uobičajenog propagandnog rata koji se vodi na političkoj sceni”, smatra Miodrag Radojević, saradnik Instituta za političke studije.

Za razliku od prethodne vlade koja se „slomila” na razlikama njene dve vodeće stranke, DS i DSS, u politici prema Kosovu i Metohiji i Evropskoj uniji, iskušenje za aktuelni kabinet mogle bi da budu posledice svetske ekonomske krize koje će se, prema oceni ekonomista, ali i prema priznanjima samih predstavnika vlasti, sledeće godine osetiti i u Srbiji. Problem u funkcionisanju vladajuće većine, ocenjuje Radojević, mogao bi da nastane ukoliko dođe do socijalnih nemira izazvanih smanjenim prilivom stranih investicija, nestabilnim kursom dinara ili uvećanom javnom potrošnjom, čemu on dodaje i velike zahteve širokih socijalnih slojeva, pre svega penzionera.

„Dosad socijalni nemiri nisu obarali vladu, jer nemamo jake sindikate koji su u stanju da izvedu na ulice stotine hiljada radnika. Osim toga, od 2000. godine nismo ni imali krizu ovakvih razmera”, objašnjava Radojević.

Da bi ekonomska kriza mogla da uzdrma vladu smatra i Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, koji kaže da opozicija upravo računa na produbljivanje razlika koje bi se mogle pojaviti unutar vlade ukoliko budžet za sledeću godinu ne bi mogao da ispuni predizborna obećanja stranaka a da pri tom ostane stabilan. On dodaje da će biti protesta i nezadovoljstava, koje bi vlada mogla da ublaži uspostavljanjem socijalnog dijaloga, a ne popuštanjem pred zahtevima pojedinih socijalnih grupa. Stožernim strankama sadašnje vlade, smatra Stojiljković, prevremeni izbori ne bi dobrodošli, jer „socijalisti tek treba da stabilizuju svoje biračko telo koje se oseća malo prevarenim zbog koalicije sa DS, dok demokrate nisu toliko sigurne u svoj veći rejting da bi nečim iznudili krizu vlasti i nove izbore”.

No, čak i ako bi vlada izgubila podršku većine, sagovornici „Politike” smatraju da bi rekonstrukcija kabineta i ulazak novih stranaka u vladu bila realnija od raspisivanja prevremenih izbora. Potvrda za to jesu, možda, i reči Slavice Đukić-Dejanović, predsednice Skupštine Srbije da ima opozicionih stranaka zainteresovanih da pojačaju vladajuću većinu.

Osim ekonomskih, Radojević ne vidi druge uzroke eventualne krize vlade i raspisivanja izbora, jer kako kaže koalicija na vlasti deluje kompaktno i harmonično iako je sastavljena od desetak partija.

„Moglo je da se očekuje da će se problemi javiti zbog ’podele plena’, odnosno raspodele mesta u javnim preduzećima, ali i to je izgleda završeno bez većih nezadovoljstava. Ono što bi kasnije moglo da bude problem jeste ucenjivački odnos pojedinih manjih partija”, kaže Radojević.

Kao što ni prethodne dve vlade nije srušila opozicija, sagovornici „Politike” saglasni su da to neće poći za rukom ni sadašnjim opozicionim strankama zbog njihovih međusobnih suprotstavljenosti i podela.