Испод радара и даље су деца која раде у пољопривреди

Током протекле године дошло је до пораста броја откривене деце жртава злоупотребе дечјег рада. Укупно су евидентирана 33 детета жртве – 14 дечака и 19 девојчица, наведено је у најновијем „Извештају о злоупотреби дечјег рада”, који је издао Републички завод за социјалну заштиту. То је дупло више него у 2022, када је откривено њих 16.

Ипак овај број, како је наглашено, не одсликава стварну распрострањеност појаве злоупотребе дечјег рада. Наиме, деца која раде у области пољопривреде и сточарства, а посебно у области руковања опасним машинама, уз опасности које носи изложеност различитим хемијским пестицидима, и даље су испод радара оних који би могли предузети неке кораке у њиховој заштити.

„Већина деце која је идентификована као жртва злоупотребе дечјег рада бави се прошњом и живи у породицама које су корисници неких социјалних новчаних давања, као што су новчана социјална помоћ, једнократна новчана давања или дечји додатак, што јасно указује да се ради о веома сиромашним породицама. Чак петоро деце потиче из породица које немају никакве приходе, а само двоје потиче из породица које остварују приход из радног односа. Према врсти штетности рада, 16 деце било је изложено неповољним климатским или микроклиматским факторима (висока или ниска температура или висока влажност), док је шесторо радило уз тешке психичке и физичке напоре”, нагласила је Сања Кљајић, ауторка овог извештаја.

У извештајном периоду, како је напоменула, једанаесторо деце радило је у опасним околностима – деветоро деце млађе од 15 година радило је ван места пребивалишта, једно дете радило је прековремено и једно дете рад је обављало у нефизиолошком положају тела.

„Од укупно 33 идентификована детета жртве, у просјачењу је евидентирано 25 деце, а три детета бавила су се продајом неких ситних производа на улици. Веома је индикативно да није забележен ниједан случај сакупљања секундарних сировина, као ни певања деце на улици и у градском превозу или прања шофершајбни на раскрсницама, иако смо свакодневно сведоци да су деца и на овај начин ангажована за прикупљање новца”, навела је Кљајићева.

Од идентификоване деце жртава злоупотребе дечјег рада, 25 малишана припада ромској етничкој заједнице, троје је српске националности, док за петоро деце нема података које су националности. Највећа заступљеност злоупотребе дечјег рада, како је наведено у извештају, идентификована је код деце основношколског узраста, а што се тиче обухвата деце образовним процесом, подаци говоре да петоро деце најмлађег узраста не похађа програм предшколског образовања, 16 деце редовно похађа основну школу, једно дете је средњошколског узраста, али не похађа школу и једно дете похађа средњу школу.

Најмлађе најчешће злоупотребљавају родитељи

Као починиоци злоупотребе дечјег рада у највећем броју случајева (19) појављују се родитељи, у девет случајева ради се о сродницима, у три случаја реч је о познаницима, док у пет случајева починилац није познат. Када се анализира породична ситуација деце жртава злоупотребе дечјег рада може се закључити да је 14 деце или њихових породица већ било познато центру за социјални рад и пре него што су центри уочили проблем укључености детета у неадекватне облике рада. Поред материјалних давања, седморо деце центру су била позната и као починиоци кривичног дела, петоро деце евидентирано је због непохађања школе, а осморо као корисници различитих других услуга социјалне заштите.