Бугарске границе безбедније уз подршку Европске уније

Од нашег специјалног извештача
Софија – Бугарска је и даље земља преко које воде руте илегалних миграција, као и балкански пут дроге из Турске и Азије, преко Србије и других земаља у државе западне Европе. Захваљујући напорима бугарског Министарства унутрашњих послова и полиција региона, број илегалних миграната је у паду, а и канали кријумчарења наркотика се пресецају. Тако је недавно на бугарском прелазу „Капетан Андрејево”, према Турској, у једном шлеперу откривено и заплењено око 400 килограма хероина уличне вредности осам и по милиона евра.

„Од септембра прошле године број илегалних миграната је у паду, захваљујући сарадњи са Фронтексом (агенција за граничне послове ЕУ – прим. аут), као и Србијом – установили смо заједничке граничне патроле”, каже Стојан Темелаков, заменик министра унутрашњих послова Бугарске.

Он је у седишту МУП-а у Софији разговарао са групом новинара из Србије која је боравила у овој суседној земљи у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ”. Темелаков је указао да је по избијању рата у Украјини, кроз Бугарску прошло око 140.000 избеглих држављана ове земље, а да тренутно овде борави њих око 50.000. Полиција је на опрезу због ризика да неки од њих постану жртве трговине људима, али и због могућности инфилтрација криминалаца међу њима.

Када је реч о контроли граница Бугарска је недавно, после тринаест година чекања, заједно са Румунијом ушла у Шенген, систем слободног путовања кроз већину држава ЕУ без пасошких контрола, али – делимичан. Бугари, што је недавно испробао и сам Темелаков, авионом могу слободно путовати по Европи, то важи и за луке где се одвија мали део путничког саобраћаја, али не и за друмске прелазе где се примењују класичне граничне процедуре. Заменик министра истиче да до сада нису примећени никакви лоши ефекти после увођења поменутих шенгенских правила на аеродромима и лукама.

„Што се тиче борбе против дроге, делујемо против организованих криминалних група, недавна заплена хероина на турској граници је добар пример тих напора, али и на улици где се продају наркотици зависницима, посебно око школа. У последње време откривамо све више случајева узгајања марихуане у кућним условима, повремено се поставља питање легализације њене употребе, а мој став је да наше друштво није спремно за то”, одговорио је Темелаков на питање „Политике” о сузбијању кријумчарења на балканском путу дроге.

Осим за заштиту граница, Бугарска, која је чланица ЕУ од 2007. године, има подршку Брисела и за низ других пројекта од којих неки такође спадају у шири делокруг безбедности грађана. Један од њих је и „Бугарски хеликоптерски медицински сервис”, који се управо уводи, а који су новинарима из Србије представили Ана Михнева Натова, заменица министра саобраћаја и веза, и Димчо Добрев, директор поменуте специјализоване службе.

Наиме, територија ове земље биће покривена овом службом из шест база и са исто толико хеликоптера. За ову спасилачку намену изабрани су ваздухоплови „агуста 109 трекер” италијанског произвођача „Леонардо”. Прва летелица је испоручена, а ускоро ће и остале. Један овакав хеликоптер, који спада у најмодерније у тој класи, кошта девет милиона евра и биће коришћен за збрињавање тешко повређених после саобраћајних несрећа, превоз пацијената из једне у другу болницу и брзу испоруку људских органа за потребе трансплантација. Ове летелице могу да одлете и врате се у базу са даљине до 170 километара брзином до 250 километара на сат.

Њихови најчешћи задаци вероватно ће бити збрињавање тешко повређених у друмском саобраћају које би морало бити изведено у оквиру „златног сата”, када су и шансе за преживљавање највеће. По добијању информације о удесу и повређенима, из командног центра ће се одлучивати одакле ће полетети хеликоптер, а у свакој бази, хелидрому при здравственим установама, дежураће тим који ће чинити лекар, медицински техничар, двојица пилота и два члана техничког особља (инжењер и/или механичар).