Bugarske granice bezbednije uz podršku Evropske unije

Od našeg specijalnog izveštača
Sofija – Bugarska je i dalje zemlja preko koje vode rute ilegalnih migracija, kao i balkanski put droge iz Turske i Azije, preko Srbije i drugih zemalja u države zapadne Evrope. Zahvaljujući naporima bugarskog Ministarstva unutrašnjih poslova i policija regiona, broj ilegalnih migranata je u padu, a i kanali krijumčarenja narkotika se presecaju. Tako je nedavno na bugarskom prelazu „Kapetan Andrejevo”, prema Turskoj, u jednom šleperu otkriveno i zaplenjeno oko 400 kilograma heroina ulične vrednosti osam i po miliona evra.

„Od septembra prošle godine broj ilegalnih migranata je u padu, zahvaljujući saradnji sa Fronteksom (agencija za granične poslove EU – prim. aut), kao i Srbijom – ustanovili smo zajedničke granične patrole”, kaže Stojan Temelakov, zamenik ministra unutrašnjih poslova Bugarske.

On je u sedištu MUP-a u Sofiji razgovarao sa grupom novinara iz Srbije koja je boravila u ovoj susednoj zemlji u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”. Temelakov je ukazao da je po izbijanju rata u Ukrajini, kroz Bugarsku prošlo oko 140.000 izbeglih državljana ove zemlje, a da trenutno ovde boravi njih oko 50.000. Policija je na oprezu zbog rizika da neki od njih postanu žrtve trgovine ljudima, ali i zbog mogućnosti infiltracija kriminalaca među njima.

Kada je reč o kontroli granica Bugarska je nedavno, posle trinaest godina čekanja, zajedno sa Rumunijom ušla u Šengen, sistem slobodnog putovanja kroz većinu država EU bez pasoških kontrola, ali – delimičan. Bugari, što je nedavno isprobao i sam Temelakov, avionom mogu slobodno putovati po Evropi, to važi i za luke gde se odvija mali deo putničkog saobraćaja, ali ne i za drumske prelaze gde se primenjuju klasične granične procedure. Zamenik ministra ističe da do sada nisu primećeni nikakvi loši efekti posle uvođenja pomenutih šengenskih pravila na aerodromima i lukama.

„Što se tiče borbe protiv droge, delujemo protiv organizovanih kriminalnih grupa, nedavna zaplena heroina na turskoj granici je dobar primer tih napora, ali i na ulici gde se prodaju narkotici zavisnicima, posebno oko škola. U poslednje vreme otkrivamo sve više slučajeva uzgajanja marihuane u kućnim uslovima, povremeno se postavlja pitanje legalizacije njene upotrebe, a moj stav je da naše društvo nije spremno za to”, odgovorio je Temelakov na pitanje „Politike” o suzbijanju krijumčarenja na balkanskom putu droge.

Osim za zaštitu granica, Bugarska, koja je članica EU od 2007. godine, ima podršku Brisela i za niz drugih projekta od kojih neki takođe spadaju u širi delokrug bezbednosti građana. Jedan od njih je i „Bugarski helikopterski medicinski servis”, koji se upravo uvodi, a koji su novinarima iz Srbije predstavili Ana Mihneva Natova, zamenica ministra saobraćaja i veza, i Dimčo Dobrev, direktor pomenute specijalizovane službe.

Naime, teritorija ove zemlje biće pokrivena ovom službom iz šest baza i sa isto toliko helikoptera. Za ovu spasilačku namenu izabrani su vazduhoplovi „agusta 109 treker” italijanskog proizvođača „Leonardo”. Prva letelica je isporučena, a uskoro će i ostale. Jedan ovakav helikopter, koji spada u najmodernije u toj klasi, košta devet miliona evra i biće korišćen za zbrinjavanje teško povređenih posle saobraćajnih nesreća, prevoz pacijenata iz jedne u drugu bolnicu i brzu isporuku ljudskih organa za potrebe transplantacija. Ove letelice mogu da odlete i vrate se u bazu sa daljine do 170 kilometara brzinom do 250 kilometara na sat.

Njihovi najčešći zadaci verovatno će biti zbrinjavanje teško povređenih u drumskom saobraćaju koje bi moralo biti izvedeno u okviru „zlatnog sata”, kada su i šanse za preživljavanje najveće. Po dobijanju informacije o udesu i povređenima, iz komandnog centra će se odlučivati odakle će poleteti helikopter, a u svakoj bazi, helidromu pri zdravstvenim ustanovama, dežuraće tim koji će činiti lekar, medicinski tehničar, dvojica pilota i dva člana tehničkog osoblja (inženjer i/ili mehaničar).